Гросглокнер

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гросглокнер
Писац: Јакоб Лорбер
Изворник »Der Grossglockner« (1901) превео Илија П. Петровић.


Благослов планина

Драга децо, ако следите за Мном, следите за Мном у свему. Не идите радо по дубоким долинама, јарцима и клисурама (који су често пуни гамади, нечистог ваздуха и неретко међу суседима пуни свађе, кавге, мржње и сваке крађе и узајамног проклињања) – него идите са Мном радо на планине и висине! Ту ћете увек доживети проповед са горе, или преображење или насићење с мало хлеба, или очишћење од губе, или победу најтежих искушења, дизање из мртвих и много те врсте и за вас сада још неизкажљиво. Поведите чак и децу и познаћете јасно на њима благослов планина!

Ко има слабо тело, нека се не плаши благословљених гора, јер око њихових глава оптиче окрепљујући дах духова живота. Заиста, на горама и висинама окрећу се блажена кола и ките миришљаве главе златним цвећем вечне љубави. О, проверите још данас житеље гора, да ли најчешће навелико посрамљују свађалице долина, села и градова! Хришћанско гостопримство пребива неоскврнављено једино још на горама. Помирљива слога не пребива у градовима дубина, долина и јарака – на горама морате је тражити, тамо пребива, како код биља, тако и код животиња, и неретко и код људи.

Нека два непријатеља ступе ногом на миомирисна темена алпа – сазнаћете и видети како се непријатељи не ретко милују као другови. – Вук, крволочна звер, неретко тражи заиста на планинама своју лековиту травку и у том послу штеди блејеће стадо јагањаца.

Ох, осврните се на прве оце отаца на земљи; пребивали су на висинама гора. Са Синаја, небу под облаке, дао сам Мојсију свете плоче, на којима су слободни закони вечног живота били записани и дубоко урезани златним знацима људима прљаве дубине.

Не требам вам више казати о свим светим горама, ни о школи виделаца и весника вечног живота из Мене. Само идите чешће на горе и боравите радо на њима, па ћете свагда доживети пунину благослова вечне љубави светог Оца. Кулм [планина код Граца], којег сам вам већ једном препоручио, даће оном који се из љубави према Мени попне на његову зелену главу оно што је Тавор дао Петру, Јакову и Мом Јовану. Но чујте, не "мора", ни "треба", само ко може и хоће нека пође за Мном, свом Учитељу и Оцу, па ће врло брзо сазнати зашто сам народу беседовао проповед неба са горе! Време вам стоји на вољу; но, што пре, то боље, упамтите то, амин! То кажем Ја, Отац, пресвети, пуном љубављу вама. Слушајте, амин, амин, амин!


Песма о Гросглокнеру

У чистих чистијој земљи, / тамо где чистији дувају ваздуси, / где у љубазном и оданом савезу, / браћа иду заједно, / тамо и штрче изнад облака / љубазно тмурни узвишени сведоци, / који носе велика бремена, / жртве такође које се успињу.

Међу тим многим сведоцима, / који украшавају земљицу, / показује тихом узвишеном ћутњом / јасно смутње великих. / Тог сведока многи знају, / надалеко се о њему прича, / но колико њих га спомињу / овде се не осврћемо.

Како је кршевит, расцепан, / и како високо штрчи, / какав је у свом подножју, / колико снега и леда носи – / то овде нећемо решавати, / него што див каже, / овде ће се открити кратко. / Па тако знај, ко ту пита:

Чему корист таквим висинама? – / Такве висине многоструко користе: / Када разљућени дувају дуси / и у злу се распаљују, / вашој земљи прете ватром, / све на њој да униште хоће, / јест, гневним ватреним пламенима / већ по коју траву угљенишу,

гле, ту високи стражар хвата / далеко с хиљаду руку око себе / све те подмукле родове / чвсто и хладно без смиловања / као "о крагну", како кажете, / привлачи их себи са свих страна, / онда се ни један не усуђује да мрдне / ни један даље да се шири.

Када их је привукао себи / све те зле реметеље поретка, / који су Земљу тако често лагали, / њих, земљине умножитеље лудила, / тада их тек сасвим хватају / чете мировних духова, / и о лед их сусталима брусе, / тупима за жељу да даље убијају.

Сада претворени у снег и лед / леже трилионима / већ као висински украс оседели / на хладним престолима власти. / Гледајте Глокнерово корисно владање, / гледајте како служи поретку, / отуд његова храпава обличја / зато и тако високо штрчи.

Но само за то / заиста није створен / да праведно свагда кажњава / злих духова немирне чете. / Шта још све има у себи / шта још све врши, / смислићемо у великом / и корисно и мудро расветлити.


Глава планина[уреди]

1 Чини вам се дивним преуспела слика како цар гора, назван "Гросглокнер", величанствено и неустрашиво диже своју главу из средине своје велике браће и у неку руку гледа на све стране где се налазе његова деца која полазе од њега; али још дивнијим ће вам се чинити када вас – добрим поретком почевши од његових најмањих потомака – тек одведем до њега.

2 Дакако ће вас мало зачудити када показујем да ваша Штајерска с ове стране реке Драве нема ни једно брдо које не би било потомак овог оца планина. Али без обзира, на крају ће се ипак показати при збиру свих истина колико смо промашили при овом приказу.

3 Па ево гледајте: Када се на пример попнете на ваш "Шлосберг" [код Граца] или на ткз. "Росенберг" или на "Плабуч" или на Бухкогел или се упутите доле до задњих огранака словеначких брежуљака, онда вам кажем да се на тим брдима, укључујући и оне алпе на које сте се већ попели, још увек пењете на подножје Гросглокнера.

4 Ако је неком тешко да верује ово, могао би, ако би узео први планински пут, само примера ради отпочети своје путовање овде на ткз. брду "Бухкогел", а одавде непрестано се држати планинских гребена – који дакако неће увек бити исте висине, али ипак довољно високи да се могу разликовати од долина – па ће на овом дашта нешта тегобном путу већ за дан путовања доспети на оне алпе које углавном деле Штајерску од Корушке, при чему не треба ништа друго до да настави мучан пут преко свих алпа, па ако уосталом има јаке ноге, може рачунати да ће најкасније за десет дана доспети у већ блиске пределе нашег Гросглокнера, немајући ни једном потребу прећи преко неке дубоке долине.

5 Ово путовање ће га сигурно уверити да је ваш Бухкогел заједно са његовим надалеко растегнутим огранцима итекако још повезан са овим оцем планина. Ко, пак, не намерава ићи на такво мучно путовање, нека у том случају узме само добру карту, где исто путовање може прећи дашта пуно удобније непогрешиво својим прстом, па ће се сигурно уверити у исправност овог исказа.

6 "Јест", казаћете, "нека буде све то тако, јер је чак и Северни пол повезан са Јужним полом, па на тај начин могу бити повезани Бухкогел и Гросглокнер, али зашто је ова повезаност важна? Где овде вири неко Јеванђеље?"

7 А Ја кажем: Само мало стрпљења, дечице Моја! Јер између горе Бухкогел и горе Гросглокнер има доста простора и којечега да се на земљишту тог простора може посејати добро горушичино зрно, које ће никнути и раширити своје гране и корење толико колико наш велики отац планина шири своје руке и децу.

8 Овде се одмах може сместити питање, и то наиме ово: "Шта је до тога што тамо поврх Гросглокнер диже своју главу над свим горама, у некој другој земљи неки други који је још виши од Гросглокнера и опет у некој трећој земљи још неки трећи који гледа преко свих других?"

9 Овде на ово питање кратко одговарам и кажем ништа друго до да је ово збиља врло потребно зато што од надвисујеће висине таквих гора у природном погледу не зависи само уредно одржање оних земаља у којима се налазе него и целог неког копна, као нпр. Европа од она три вама унеколико позната ледника, Азија и Америка од њихових, итд.

10 При одговору на ово питање, јавља се опет ново, и то следеће где кажете: "А зашто? Како је могуће?"

11 И на то вам такође одговарам кратко, наиме овако: Баш као што живот тела зависи од главе, јер ако се глава одвоји од трупа или се другачије јако оштети, одмах пропада живот целог осталог тела.

12 Овај одговор нека вам је засад довољан, јер управо такав је однос таквих гора према осталој земљи, као што је однос главе према осталом телу. Ако живот и не потиче непосредно од главе, ипак је глава главни орган примања природног живота, из којег, управљајући целим телом, тек прелази у све његове делове. Човечије тело има још многе друге екстремитете које може да изгуби не изгубивши живот, но, главни екстремитет тела не може се изгубити не изгубивши живот.

13 Гле, исти је случај и са нашим највишим горама. Можете откопати цело брдо Бухкогел, штавише можете навалити и на неку вишу алпу ако сте расположени и ако имате снаге, али да је некоме могуће да навали и на Гросглокнер и да га поравна попут раније споменутог Бухкогела или неке друге алпе, онда такав подухват не би прошао тако некажњиво као поравнање Бухкогела или неке друге знатније висине. Јер оваква мања поравнања готово не би повлачила никакве осетљиве последице, докле би поравнање Гросглокнера сместа претворило непрегледне крајеве у вечну зиму или барем у далеко протегнуто језеро.

14 Овде ћете поново питати: "А зашто? И како је то могуће?"

15 Мали пример ће вам ову ствар одмах очевидно представити.

16 Гледајте: Знате да се почев из тела сва крв упућује у главу. Ако се сада глава одвоји од тела, шта тада чини крв? Гле, већ имамо одговор, јер сами кажете: "Па, сместа ће крв истећи из жила, облити труп, па ће се жиле и цело тело спрчити; тело ће задесити сигурна смрт."

17 А исти је случај код такве горе која је такође укапник огромних унутарњих извора Земље које својом великом тежином притиска, и пропушта кроз своје поре само онолико како би цела земља надалеко примила своје нужно наводњавање, а претек непрестаног ветрења унутарњих вода из ваздуха пажљиво опет сама усисава; и да се не би опет тако лако одвојило, испарење претвара у трајан лед и снег, што је и разлог што овакву гору ретко видите без испарења и облака.

18 А оно што Гросглокнер чини, исто то морају – мада у мањем обиму – када је време и прилика и сва његова деца и дечица.

19 Зашто кажем овде "деца и дечица"? Једноставно зато што су највише горе на Земљи током обликовања планина прве које су обликоване, и тек од њих друге повезаним редом на начин као што већ знате. Само не морате при том мислити да је можда данас на пример настао Гросглокнер, сутра његова деца а прекосутра његови унуци; него између ових низова настајања налазе се дуга временска раздобља, која се не ретко протежу више милиона земаљских година, тако да се у некој земљи ретко налазе две горе које су једнако старе. – А да наш Гросглокнер припада најстаријим горама Земље, можете најпре видети из тог што га називам "оцем гора", а друго, што је глава више земаља, и реће, то сведочи његово стење, које се огромно разликује од стења његове деце и дечице.

20 А као што су горе све више приближавајући се своме оцу, тако су и све старије, и што је њихово теме украшеније трајнијим снегом и ледом, тим више постају и узвишеније и значајније. Ово морате ваљано да запамтите јер наставак ће показати колико је веома значајна ова реченица. Зато се нећемо упустити у нека дуга споредна излагања, него одмах прећи до главног, и то најпре у природном, па у духовном и коначно у јеванђеоском погледу.

21 Има много људи који кажу: "Благ брежуљак са њивама, ливадама, воћњацима, шумом и пашњацима без сумње ми је дражи од сто Гросглокнера."

22 Такви људи, додуше, с једне стране имају право, јер на вечном снегу и леду Гросглокнера никако се не може засадити виноград – штавише ни задња биљка, као нпр. камена маховина, не успева тамо.

23 А Ја питам: Зар неку гору треба процењивати једино по њеној биљној плодности? Ако је до плодности, онда је свака гора сувишна, јер у равници се очито лакше ради но на било каквој гори и искуство вас је ваљда већ често поучило да у равници све добро успева. Према томе, сигурно је бедасто процењивати неку гору по њеној плодности, јер плодност гора није услов њиховог постојања, него нешто сасвим друго. Тако ће ваљда они који плодан брежуљак цене више од неплодног високог ледника морати да повуку реч, и мораће им се допасти када кажем: Један квадратни хват леда Гросглокнера по себи вреди више од квадратне миље пуне преплодних брежуљака!

24 Овде ћете поново питати: "Па зашто? Како је то могуће?"

25 А Ја вам кажем: Ако је само до одређеног приноса и дохотка, то са очима ваше главе, узевши њих саме, не можете зарадити ни пару, а дашта вашим рукама и ногама! А зар због тога око не вреди више од руку и ногу, које бисте тешко користили без очног вида? Па ипак је зеница ока сићушна спрам руку и ногу. И зар не морате сваку ствар коју хоћете зграбити руком најпре зграбити оком и исто тако ступити оком испред ногу?

26 Ако ово узмете у обзир, онда ћете увидети што квадратни хват леденог земљишта Гросглокнера процењујем више но целу квадратну миљу најплоднијих брежуљака. Јер без ока мало плодова бисте родили рукама и ногама, исто као што би и равнице и брежуљци бедно рађали без вечног снега и леда ледника. И у том погледу би неки имућан ратар могао отпутовати до Гросглокнера и у Моје име пољубити његов лед, јер од величине површине пољупца леда при Гросглокнеру зависи сва плодност његовог земљишта.

27 Да нећете можда и овде упитати: "Па зашто? Како је то могуће?" – Само мало стрпљења, биће одмах!

28 Знате да се по старој пословици једнако радо удружује једнаким. Ако у вашој соби имате неки влажан камен у зиду, неће се баш тако лако осушити, већ напротив привућиће још влаге са свих стране, па ће према томе свој вишак влаге пренети на остали зид који га окружује и тако проузроковати велику влажну мрљу у вашој соби.

29 Гле, исто тако јесте опет са нашим Гросглокнером. Он је такође велик влажан камен у далеко простртим крајевима једног дела Земље, па из далека са свих страна привлачи сувишну влагу лебдећу у ваздуху. А ако би ове влаге у стању капи остале у његовим стеновитим зидовима, сместа би опет отекле од ове дивовске стене у великим струјама и опустошиле би многе крајеве око ње. А да се такво што не би догодило, својом висином и особеношћу стења проузрокује да влаге усисане њим одмах постају снег, град и лед.

30 Овде ћете рећи: "Ако је стварно тако, онда временом мора израсти преко целе Европе!"

31 Јест, то би сигурно и био случај да нема децу и дечицу. Тако ова деца растерећују свога оца, и то на овај начин: Када његово снежно и ледено бреме нарасте одозго и са стране, доњи делови или доњи снег и лед притиска се и сабија такође све више, при чему се затим ови делови воде и ваздуха оваквим притиском запале у безбројне комадиће, па се поново разложе у магловита испарења и подижу се из овог места њиховог тамновања. И како такав ледник своју изврсну силу привлачења има само у његовим највишим областима, то би се ова испарења која су умакла његовим нижим и доњим областима разлила као течност у токовима у равнице које се налазе ниже уништавајући све, или, барем на вишим тачкама, придружила би се снегу и леду и даље раширила и умножила, тако да би за хиљаду година прекрила читаве пределе.

32 Међутим, како се не би догодило ни једно ни друго, придружена су таквом оцу планина непрегледна деца, која жељно преузимају на себе преоптерећење њиховог оца, и за оно што је и њима превише, гле, већ чуче око њих опет гомила дечице, која претек жељно преузимају; и што и њима буде превише, тек тим благосиљају целе друге прострте равничарске пределе.

33 И ако ово само донекле схватите, лако ћете увидети зашто се од такве високе горе шире готово зракасто тако надалеко истегнути повезани планински венци у свим правцима, па вам неће звучати баш смешно, када кажем да и из ваших самих бунара пијете воду Гросглокнера и да у вашој земљи готово нема извор који своје плодно постојање исходишно не захваљују овом оцу планина.

34 "Јест", казаћете, "али шта је онда кишница?"

35 И Ја вам на то кажем да у вашој земљи ретко која кап кише падне из облака коју није послао Гросглокнер и његова пространа деца. Па не бисте погрешили казавши: "Гросглокнер киши над нашом земљом!"

36 А зашто? – Зато што има три различите, надалеко раширене снажне руке, од којих се једна шири на све стране у његовој деци и дечици, друга у свим изворима, потоцима и рекама, често много даље раширених од његове деце и дечице, а трећа најдаље пружена рука састоји се пределом облака чије је средиште за више земаља баш код Гросглокнера и које у својој многој широм расејаној деци има брижне чуваре и подређена почивалишта где се поново скупља у све већим испарењима. И ако се на пример на Коралпи прегусто нагомилају, онда и таква алпа опет има подређену дечицу која жељно растерећују велики део бремена своје мајке – којом приликом ова трећа рука Гросглокнера, обично обасипајући благодатном кишом, брижно потпомаже убоги биљни и животињски свет равница и пружа им укусан оброк.

37 Но, то је само природно-користан рад и намена овог оца планина.

38 Међутим, иза ове налазе се у позадини још друге две, и то много важније, које ћемо у следу ове објаве тек упознати; па тек упознавши их примећиваћете живо у вама пробитачан појам велике користи таквог дива планина који изгледа мртав. Јер заиста вам кажем: На свету све изгледа наопако! Тамо где на земљи видите пуно живости, тамо се налази исто толико смрти, а где мислите да је све утонуло у вечну смрт, тамо најчешће влада највеће изобиље живота и неизмерно ревносна делатност.

39 Из тог разлога су најчешће сви пророци и видеоци пребивали на горама; и Ја сâм, бивајући човеком на Земљи, боравио сам првенствено радо на горама. На гори отерао сам занавек кушача; на гори нахранио сам толико гладних; на гори предао сам у Мојој речи цело небо; на гори показао сам се превечним животом преображен тројици познатих; на гори молио сам се; и на гори сам разапет.

40 Зато поштујте горе, јер заиста, што више дижу своје теме над дубоким калом људског користољубља, утолико су посвећеније и исто тако је благословенији сав остали крај.

41 Како то, делом смо већ чули, а след ће вам тек све то приказати у правом светлу – па нека ово буде доста за данас.


Регулатор кише, магнетизма и топлоте[уреди]

1 Да су метали, посебно гвожђе, веома важна роба у вашем домаћинству, да то израчунате нису вам баш потребна висока математичка знања.

2 Да ли бисте могли обавити ишта без гвожђа? Јест, сасвим одређено можете претпоставити: Без гвожђа не би било штампано ни слово. Без гвожђа правили бисте своје домове посве трудно и мучно и још теже оскудну одећу. Јест, без гвожђа до дан данас не би било бродова на мору ни кола на копну.

3 Без гвожђа не бисте имали ни једну једину алатку да растресете земљиште и посејете житарице у земљу; јест, једном речју: без гвожђа били бисте природно као и понегде духовно најбеднија створења на Земљи, тако да би вас наткрилила свака животиња. Међутим, посредством тог посве благословеног метала можете набавити све потребно, зато што се од гвожђа могу направити све могуће корисне справе и алати. Штавише без гвожђа тешко да бисте припремили и једноставан гроб за лешину неког умрлог брата, па бисте стога лешине умрлих морали бацати у реке или у најбољу руку ту и тамо загрнути у плитак песак или их носити на највише горе покривене вечитим снегом и ледом или спалити ако не бисте хтели да вас стално окружује кужни дах. Кратко и јасно, корист гвожђа исувише је велика да се не би признала.

4 Неки кратковиди би додуше рекао: "У нужди, т. ј. немањем гвожђа и према томе и свих других метала, који су сви без разлике условљени постојањем гвожђа, морали бисмо се припомоћи дрвеним справама!"

5 То би било право, само поставља се питање чиме посећи дрво па стесати и изрезати га за разне једва довољне алате? Гле, из овог је потпуно јасно да је управо гвожђе први услов у природној области човека без којег се ни хлеб не би могао пећи и исхрана човека била би ограничена само на необрађене плодове.

6 Пошто смо овим малим увидом видели колико је неминовно нужан метал, погледајмо и како настаје.

7 Већ знате из једне раније објаве, и то наиме из приказа мог великог "Домаћинства", како сте назвали ово главно дело, где се спомиње сеоба мора, да се за време наднесења мора овај метал скупља преко соли коју садрже мора, првенствено утицајем звезда, у унутрашњости Земље, и то у извесним већ посебно одређеним жилама, где је гвожђе или пак зрак представљен као метално учвршћена и посољена, исто тако свезана сунчева светлост.

8 То је потпуно тачно и истинито; јест, ово скупљање је толико прецизно израчунато да следећих пуних 14000 година нису у стању да сасвим потроше овај метал. Међутим, за образовање гвожђа овде је нужно још једно питање, и оно гласи овако: "Да ли је ово гвожђе које су образовали море и звезде већ ваљано за обраду и израду свакаквих справа?"

9 О не, кажем вам, као такав још је незрео плод, који је, додуше, способан да сазри и да постане укусан, па према томе и употребљив, но као незрео ни једно ни друго.

10 Пошто сада то знамо, поново се поставља даље питање: Па, на који начин гвожђе сазрева?

11 Одговор вам даје сваки рудар као и сваки ботаничар и сваки земљорадник када каже: "Кишом и благим сунцем све напредује и сазрева!" [нем. пословица] И тако и јесте.

12 Киша је главни услов за свако гајење, па и гајење гвожђа. А да киша непрестано пада, убрзо би угушила плодове и после дужег времена такође расточила и ојаловила метале планина. Како би, дакле, све успевало, мора се водити рачуна о правом поретку.

13 А кога сам поставио за подешавање таквог поретка на неком земаљском телу? И преко кога се непрестано одржава?

14 Сада поново можемо да отпутујемо до нашег Гросглокнера! Погледајте га добро како високо стрчи у висине и у пределе облака и како га опседају безбројни шиљци!

15 Гле, овај цар планина има већи делокруг за усисавање струје и магнетске течности но ваши громобрани на крововима кућа!

16 Према томе, шта је Гросглокнер још поред оног што смо већ чули у претходном саопштењу?

17 Гле, он је невероватно велика и снажна остава струје и магнетизма! Па када делује на даљину троструким начином којег већ знате, наиме наводњавањем, тада сву воду, а првенствено кишу, снабдева ваљаном количином струје и магнетне течности.

18 А ове две поларности јесу у природном погледу главни услов свег раста и сазревања биљног и минералног света и преко ових двоје потом и животиња.

19 А пошто је наш Гросглокнер такав силан сакупљач ових поларности, може се овде показати са мало речи да руде подређених гора углавном ледницима дугују своју зрелост, пошто управо ледници уређују степен топлоте свих земаља који се налазе испод њих.

20 Пошто ово сада знамо, једино вам скрећем пажњу на то да ове високе планине са снегом и ледом, као код нас наиме Гросглокнер, раздељују њихове друге већ познате благослове на тле првенствено преко своје деце и дечице – такође понајвише овим путем раздељују и ову струјно-магнетну твар.

21 А шта се још крије иза ове струјно-магнетне твари и колико се брзо шири у свим правцима, упознаћемо ближе тек у подручју духовног излагања овог оца земаља и планина.

22 А за сада ћемо са овим делом завршити и дометнути само ову једину мисао да се превелика и преблагословена дејства свагда рађају и на општу корист се даље унапређују где слепо човечанство најмање очекује па према томе и најмање тражи.

23 Па тако од неког безначајног леденог врха Гросглокнера неретко произилази много веће дејство на многе земље него из великих велеградова, који ништа не значе и из којих су сразмерно према добрим учињени и понуђени потпуно несразмерно многи лоши исходи.

24 Па према томе таква планина вреди много више но сва идустрија Енглеске, Француске и Северне Америке, итд.

25 Пошто смо дошли до краја са овим разматрањем за срце, а не за математички разум, окренућемо се до следеће, треће и према томе задње и највеће корисности нашег Гросглокнера. Но, за данас нека је доста.


Планине регулатори ваздушних струја[уреди]

1 Након што сте понешто сазнали о корисности нашег Гросглокнера и сматрате да је већ готово сасвим исцрпно наведена, ваљда се сами питате: "Која је корист још својствена таквој гори поред свега што смо сазнали, и то у природном смислу?"

2 Ово је добро питање, јер као подлога овом питању налази се још једна велика потреба захваљујући којој ћете сазнати још нешто корисно о овој гори. А пошто се нигде не изражава потреба за нечим нити се појављује глад за којом нема засићење, то ће и за ову потребу која се налази у овом питању ваљда постојати и неко засићење.

3 Па зато пазите! Сместа ћемо отворити наше оставе где ћете за засићење ваше потребе наћи најбољег хлеба у великом изобиљу.

4 Па за шта још ваља наш Гросглокнер, а и сви ледници и друге планине на земљи?

5 Ваљда сви знате да се Земља за 24 часа и мало преко окреће око сопствене осе. Поред тога ваљда вам није ни непознат приличан обим Земље.

6 Ако узмете обим Земље који још знатно прелази преко 5000 миља [37100 км] и поделите целу дужину обима на онолико делова колико 24 часа и неколико минута преко садрже минута, изненадићете се да на једну минуту дођу неколико миља.

7 А сада замислите Земљу да је без планина, да је глатка лопта која је барем још десет миља увис окружена делом тешким атмосферским ваздухом!

8 А да бисте утолико потпуније разумели необичност ове појаве, можете узети стаклену куглу, па је завртите прилично окретно око сопствене осе у некој посуди која је испуњена водом или на зраку сунца који пада кроз неки прозор у собу и који је прилично засићен обичном прашином, па ћете се уверити да ова ротирајућа кугла не повлачи са собом ни делић воде ни најмању честицу прашине, уколико није прилепљена струјним привлачењем, то јест не присиљава их на исто кретање којим се креће сама стаклена лопта.

9 Ну, пошто смо овај опит у неку руку већ учинили у духу, погледаћемо упоређујући нашу земаљску лопту.

10 Реците Ми, шта би присиљавало атмосферски ваздух да се окреће заједно са земаљском лоптом око њене осе, ако би површина Земље била потпуно равна? И ако Земља не би повлачила атмосферски ваздух, каквим ваздушним струјама била би изложена сва жива бића?

11 А када су већ такозвани истражитељи природе прилично тачно утврдили да код моћне олује ваздух струји тако брзо да за секунду пређе близу 80 стопа [25 м], при чему ваздушна струја већ развија такву силу да лако чупа из тла најдебље и најјаче дрвеће, какве би тек последице имала ваздушна струја која би за минуту прешла неколико немачких миља?

12 Не треба да вам ближе опишем исход таквог опита, јер ако само мало размишљате, очито и прејасно морате наћи и схватити да се при таквој промаји не би одржала ни маховина, а камоли неки други створ. А шта би тек на такав пропух рекло море, разумеће лако онај који је само једном видео море када дува крепак ветар преко његове површине и подиже таласе попут брда.

13 Ако ово само мало посматрате, ваљда вам мора јасно пасти у очи Моје очинско старање, да сам у ту сврху поставио и одредио планине на површини Земље да ваздух помоћу њих буде приморан да се окреће заједно са Земљом.

14 Ту ћете дашта рећи: "Па зашто услед такве користи планине нису једнако високе и зашто не иду дуж меридијана од пола до пола?"

15 На ово питање може се одговорити трима валидним одговорима.

16 Под прво су планине обликоване тако што постављањем неке ствари вазда не повезујем само једнострану корист. И тако се први разлог отворено налази пред вама у већ претходно описаним користима зашто су многе планине веома високе, неке мање а неке само незнатне узвишице равног тла.

17 Други разлог је следећи: Да су све планине једнаке висине и да се протежу правом цртом од пола до пола, наступило би вечно мировање ваздуха, при чему би се доњи слојеви ваздуха убрзо покварили као у подземним катакомбама. Реците, како би у таквој прилици изгледало са природним животом?

18 Гле, због тога су планине на површини Земље постављене привидно посве неравномерно. А Ја вам кажем, овај положај уређен је толико превисоком науком да баш њом ваздух има увек довољно простора да мора прелазити преко Земље уздуж и попреко и тиме мешати се и трети, па се овим радом увек рађа у довољним количинама преко целог тла Земље свежа такозвана струја или боље природна течност живота.

19 Ако на ово обратите само мало пажње, неће вам се више учинити неспретним и случајним положај планина над тлом Земље као и њихова различита висина, него посве мудро уређеним.


Узрок светлости ледника[уреди]

1 А зашто су још, под три, горе неједнаке висине? На то морамо још да одговоримо. А овај трећи разлог садржи три главна разлога, и то следеће: Најпре ови високи планински врхови овим морају да присиле и горње пределе ваздуха да се такође вину око Земље. Да таквих високих гора има превише на Земљи, повлачило би то са собом временом такође скоро стално мировање ваздуха у дубинама, зато што би се превише горњег предела ваздуха повукло и кретало.

2 А како има само мало таквих висина, то је горњи предео ваздуха приморан да се једино на неколико тачака окреће заједно са Земљом; а области ваздуха које се налазе на већем одстојању од таквих планинских врхова покрећу се једино вртложно у свим правцима, исто тако као када неку палицу вучете прилично брзо кроз воду, при чему се вода која се налази испред палице делом тера са палицом, делом са обе стране свако може приметити гомилу кружића и таласића који се вуку много спорије за палицом и сами покрећу суседну област воде.

3 Кружићу су све сами вирићи који узнемиравају воду у дубини, а таласићи узнемиравају површину воде; па је тако временом такво кретање кроз воду неретко узнемирило читаво језерце.

4 Гле, то је дакле важан разлог што само много мањи део планина штрчи тако високо у ваздух.

5 Други разлог овог трећег главног разлога јесте следећи:

6 Биће да сте већ који пут чули о ткз. светлости ледника. Па шта с тим?

7 Неки природњаци су ову светлост, прилично неспретно, објаснили тако што потиче од сунчевих зрака који се још преламају преко далеког хоризонта севера; међутим, такво што је потпуно незасновано и погрешно. Ова светлост јесте чисто позитивне електромагнетске врсте и настаје пепрестаним трењем таквих планинских врхова са ваздухом који их окружује.

8 "Јест", казаћете, "може бити да је тако, али ту још не видимо никакву корист! И ако би њихово светлење можда била сама корист, ипак не увиђамо зашто су таква велика ноћна светила постављена толико оскудно на тлу Земље. Шта далеко удаљен житељ низије има од светлости ледника која је често удаљена више стотина миља?"

9 Да се ради о корисности светлости, имали бисте дашта право да тако питате; међутим, то са прилично оскудном светлошћу ледника никако није случај. Светлост је овде само привиф много веће корисности. Питање је према томе: у чему се састоји ова корисност?

10 Чујте, одмах ће вам се разјаснити о чему се ради!

11 Знате да је праведна расподела електромагнетске течности неопходан услов свег природног живота. Сада, да има превише таквих планинских врхова у некој земљи, потпуно би изели ову електромагнетску течност да се ни атом не би изгубио доле у дубину. А да их уопште нема, наиме ових високих врхова ледника, у дубини нико не би био безбедан свог живота, него би на сваком кораку био изложен опасности, да погине од неке муње која би се лако развила из ваздуха.

12 Гле, дакле, то је заправо корисност од које се светлење појављује само као привид.

13 А ако би неко био присутан и приговорио следеће: "Шта, према томе, има широка низија нпр. Пољске, а делом и Мађарске од електромагнетске брижљивости Гросглокнера?"

14 На то кажем: Овај ледник лежи на толико добро израчунатој тачки да, ако би могао да се удаљи са свог места само на час хода, више не би био ледник, него као што их има доста само стеновита гора.

15 А то што је ледник, долази од тога што се налази на тачци преко које се од северног пола пружа једна главна електромагнетска струја до јужног пола.

16 Ова главна струја, истина, иде преко свих ледника тирола и Швајцарске и само још један источни крак иде онамо где се налази Гросглокнер, али од овог животног тока узима довољно да обладава довољно све земље уз помоћ осталих ледника да се благотворно дејство не пружа само над целом Европом, него још над значајним делом Африке.

17 Дакле, ако споменуте велике низије Европе немају сопствене леднике, преко њих ни не прелази значајан ток; а за мање значајне токове постоје свуда сразмерно мање горе у правилном броју које су итекако у стању да уређују такве мање електричне токове.

18 Овде ћете питати: "А зашто од Северног до Јужног пола не иде неки свеопшти истообразни ток?"

19 Ако тако питате, морате чешће да питате и то: "Зашто муња не сева праволинијски и у свеопштем правцу како би барем једним махом све побила?"

20 Опет морате питати: "Зашто потоци и реке теку само гдегде и то не право, када је и свој осталој равници потребна вода и наводњавање колико оном потесу који омеђује поток и реку?"

21 И опет морате питати: "Зашто у некој земљи има толико и знатних језера, док у некој другог земљи нема ни трага?"

22 И тако би имало још гомила питања; но, ова три сувишна нека вам буду доста, да под прво увидите колико сам мудрији од људи, а под друго, баш зато што сам пуно мудрији од људи, најбоље и знам зашто сам електромагнетске токове уредио тако засебно и назначио им одређен пут на којем су наши ледници сасвим ваљани и сређени миљаши.

23 Овим имамо и други разлог трећег главног разлога, па нам само још остаје трећи.

24 Дашта ћете се овде питати: "Ко овде још изведе неки разлог, тај сигурно уме добро да сабира.

25 Па ипак вам кажем да је овај трећи разлог најважнији и најврснији, и још вам додајем да вам је овај трећи разлог истовремено и најближи и требало је да га првог нађете, да сте у природном погледу кратковидији очима ваше душе но што јесте. Јер кратковидост душе јесте баш добра ствар, јер што је душа далековидија или математички паметнија, утолико више шврља очима тамо-амо међу далеким звездама, а оно што јој је пред очима не види. –

26 "Шта је, дакле, овај трећи разлог главног разлога?" питаћете.

27 И кажем, само се мало стрпите! Хоћу да вас упутим на њега, и хоћу да видим да ли ћете га рукама опипати; па пазите!

28 Да ли сте некад размишљали зашто имате само две руке и на свакој руци или шаци само пет прстију? Зашто саме руке нису барем још једном толико дуге но што јесу и зашто на њима нема много више прстију?

29 Или да ли сте се икад питали зашто немате више од два ока и два уха, и то само на једној страни тела, наиме што се тиче очију? Једно око смештено на леђима, и у неку руку још једно ухо на руци не би било нецелисходно!

30 Или зар нисте о томе размишљали, зашто је код дрвећа обично само једна грана највиша, а остале наравно ниже? Укратко, наведених питања је овде довољно, и да видимо да ли ћемо преко њих доћи до трећег разлога.

31 Зашта имате очи? – На ово питање ће ваљда свако дете одговорити, наиме: "Да видимо", или разложније речено – за опажање обасјаних облика спољних предмета.

32 На ово тешко питање смо одговорили без двоумљења и увиђамо при том да су нам у ту сврху два ока сасвим довољна.

33 Сада долази друго тешко питање: Чему нам служе уши? – И на ово су деца брзо спремна и кажу: "Да чујемо", или разложније речено – за унутрашње опажање кретања и сусретања ствари ван нас!

34 Дакле, били бисмо и са овим тешким одговорима готови, и искуство учи да су и у ту сврху двоје ушију довољна, и пре би се могло рећи да је за понеког много два ока и два уха.

35 Но сада долазе руке! Чему служе руке?

36 Велим, да на ово питање није ни потребно одговорити.

37 Да су уосталом двоје руку довољне за сваки посао то је од Адамовог времена потврдило искуство свих времена више него довољно, пошто су људи овим двема рукама и сувише учинили и починили.

38 Зар вам сада још не пада на памет трећи разлог?

39 Па чујте! Као што свако тело човека, животиње, штавише и дрвета, жбуна и сваке биљке мора да има одређене удове да би помоћу њих ступили у везу са спољним светом, мора да их има и Земља. Па, према томе, наши ледници јесу очи, уши и руке Земље, помоћу којих ваља да ступа у свакакве везе током свог дугог пута око Сунца и са Сунцем кроз далеке сунчане пределе, и то најпре у најважнију везу гледања – јер можете веровати да планете своје путање не прелазе слепо, и под друго Земља овим ваља да ступа у везу да би примила складне плодове великих кретања других небеских тела и кретања етера и светлости и разноразних токова на себи самој; и под треће овим удима има да обавља радње које су јој нужне да, под један, управља својим сопственим кретањем и под два да овим доприноси и уредном кретању других небеских тела и под три да изврши све оне корисне радње које сте већ сазнали.

40 Гле, ово је, дакле, трећи и, ако само мало размислите, сигурно најважнији разлог – под један, постојања таквих ледника, под два, њихов далеко мањи број спрам других планина, и под три, и места и положаја где се налазе.

41 И тако смо овим приказали природну корисност ове планине, онолико колико вам је потребно да знате; али никако не мислите да је ово већ затворен круг, него овде свака постављена тачка има своје бескрајно многе корисне огранке и сваки атом своје изразите сасвим особите корисности.

42 Колике многоструке корисности има овакав отац планина, заиста, ту би пресавршен анђеоски дух са најбољим и најједноставнијим језиком имао довољно да приповеда за читаву вечност!

43 Више вам не требам казати. Међутим, колико год да природних корисности садржи таква гора, само једна једина духовна корисност, коју ћете касније сазнати, претеже сасвим све остале.

44 Но, даљи ток ће вам све ово потпуно разјаснити целисходном краткоћом што сада једва мутно слутите.

45 Па нека је овим довољно за данас.


Духовно и материјално[уреди]

1 Из ранијих објава снабдели сте се ваљда довољном светлошћу да би вам сада већ требало бити јасно да сва материја по себи није ништа друго до Мојом вољом учвршћена мисао из Мене.

2 Сходно овом начелу ни наш Гросглокнер неће бити ништа мање до што је сва остала материја.

3 Каква је дакле разлика између стварног духовног и њему супростављеног материјалног, пошто је и једно и друго производ Моје воље?

4 У производном погледу овде не влада никаква разлика – али зато утолико већа у бити [бићу, особи] (Wesenheit).

5 Ово ће вас, истина, мало изненадити, међутим погледајте само на неког уметника међу вама!

6 Шта је код њега разлог свих његових производа? Не можете наћи и навести ни један други до једино његово воље, што изражено другим речима гласи: Све што ствара, мора најпре хтети, јер без тог разлога тешко да ће икада што произвести.

7 А да ли је ово сада нужна последица да једна те иста воља непрестано мора да производи једно те исто?

8 Морате рећи себи да то није случај јер није само у вољи разлика, него љубав зацртава обличење производа, а воља једино придодаје и говори једноставно "да буде!", те тако и бива како је љубав раније зацртала.

9 Гледајте, исто тако се збива и код Мене. Моја бескрајна љубав уобличава облике, а сила љубави, која се зове воља, испољава их; део ових облика учвршћује воља услед жудње љубави; а другом делу ова воља, по жудњи љубави, даје слободу која све више заживљава.

10 Па тако материја одговара Мојој вољи по љубави тако што је воља учвршћен темељ као задња подлога свег духовног, па је овим у поређењу љубави оно што се назива Моје "смиловање".

11 А духовно одговара живој слободи Моје сопствене саме љубави и јесте оно што се зове милост или права самосвест сваког слободног бића, која потиче од слободног живота Моје љубави и чија је савршена духовна слика.

12 Из овог кратког увода већ можете лако закључити да где се год налази материја било ког облика такође се нужно мора налазити духовно; јер ако је материја смиловање, ово смиловање сигурно неће постојати као средство за избављење себе самог, него сигурно вишег степена на који је упућено. Или да ли сте се икада смиловали самом смиловању?

13 Пошто се, дакле, ви смилујете некоме, па ваљда ће онда и Моје смиловање важити некоме, а не себи ради.

14 Дакле, овим смо утврдили и одређену нужност материје за неки виши степен. Али где се налази овај виши степен? То је веома важно питање.

15 Ако се на пример неки потребит човек налази у неком западном пределу, реците ми, ако бисте се смиловали њему да га избавите из његове невоље, да ли бисте вашим смиловањем кренули на исток – или зар се вашим смиловањем не бисте окренули онамо куда се налази онај коме је потребна помоћ? И ако га тамо нађете, зар нећете остати код њега?

16 Ако ове упитне реченице прођете са само мало пажње, мора вам сместа бити јасно да болница за убоге и убоги увек иду заједно. Па ће и код материје и код духовних Степена бити исто тако да се обузимају и да се узајамно садрже.

17 А ако на Земљи наиђете на неку све изврснију и, према томе, све већу убожницу, па ваљда ћете сасвим природно закључити да изврснија и већа убожница прима и више убогих него нека мања и мање врсна.

18 Исти је случај и са величанственошћу и врсноћом материје: Где је год нађете већом и врснијом, за утолико већи број духовних Степена постоји.

19 Па ћемо опет бацити поглед на нашег Гросглокнера!

20 Погледајте га, какав је величанствен и изврстан, као краљ међу горама; јер где се врхови других гора губе у голетним стенама, баш ту наш Гросглокнер тек почиње моћно да се уздиже преко својих голетних суседа. И погледајте како се протеже на више часова на све стране. Погледајте како је застрт вечним снегом и ледом. Погледајте многе потоке како се стропоштавају са његових стена, и погледајте његова стрма темена како их готово стално опседају беличасти облаци! Јест, већ издалека ћете препознати ову гору и без сумње ћете рећи: "Ово је сигурно наш Гросглокнер, јер његов блистави снег, његова висина и облаци који га стално окружују сигурно јамче нашу претпоставку!"

21 Гле, толико изврсним ћете га наћи! А будући да је толико изврстан, онда ће он бити и изврсна установа, или он је у неку руку велико парче Мог смиловања.

22 Из природног дела ове горе већ смо сазнали широку величанственост његове корисности. Али упитајте сами себе: "Да ли би се уопште могле замислити, да ту не станују духовно-разумни степени, који управљају свим тим, или да ли би било могуће дејство без одговарајуће силе или сила.

23 Гле, силе које овде делују, управо јесу духовни степени, преко којих се све ово врши!

24 Сада се само поставља питање: Да ли су ове појаве од стране ове горе, које су корисне у природном смислу, главна сврха духовних Степена које га окружују и које у њему станују, или су само споредна сврха којом сви духовни степени стасавају за неки други степен?

25 На ово питање може одговорити један пример, и то опет питањем: Шта ли је при сетви семена у земљу сврха тог посла? Да ли сетва по себи, или сетва има још неку вишу сврху?

26 Дашта труљењем семена ђубри се земља, па поступно постаје маснија, али ваљда ову корист сетве нећете сматрати главном сврхом такве радње, него ћете рећи: "Сејемо семе у земљу само зато да из семена настане нова плодна стабљика која треба да нам да многоструко оно што смо претходно једноструко засејали."

27 Гле, претходно споменута природна корист ове горе односи се према вишој сврси његовог постојања исто како се ђубрење земље труљењем зрнца у тлу односи према његовом насталом многоструком живом плоду!

28 Из овог ћете сада већ мало узмоћи да препознате исправност оног што сам споменуо на крају излагања природне корисности ове горе, где је речено колико је виша духовна тачкица или атом над свим досад споменутим природним користима ове горе.

29 Зато ово до сада речено сматрајте само као нужан увод без којег тешко да бисе разумели оно што следи!

30 Што следи посебно, пак, сачуваћемо за неку следећу поруку, па нека овим буде доста за данас.


Борба духова над Гросглокнером[уреди]

1 Ако се сећате неких других откривења из природе које сам дао, где је, наиме, показано где животињски свет почиње, биће вам одмах јасно што је у уводу ова наша гора названа изврсном и великом убожницом.

2 Гле, душе и духови са обично још веома земаљским помишљењем у срцу задржавају се превасходно у пределу њихове планете где су пребивали у телу. Ови духови су неретко љути, гневни и пакосни зато што су толико брзо морали да напусте њихов привремен добар живот, па зато сада хоће да се свете на сав могућ начин. Премда директно не могу да виде Земљу – уосталом као што ниједан дух природно не може видети нешто изван њега него само унутар њега – ипак знају прилично добро путем унутарњих саобразности где или у ком пределу Земље се налазе; и зато што се као духови налазе у очевидном сукобу са природно-духовним Степенима, убрзо се сједињују с њима да би тим путем где год могуће наудили Земљи која их је толико прерано оставила на цедилу.

3 Како у духовном стању преко саобразности такође добро знају да такав планински див Земље врши користи у природном смислу за све земље око њега, задржавају се веома радо у његовом суседству. Само посматрајте слику – ако већ немате прилику да извидите у стварности ову гору, и сместа ћете се уверити како се свугде око њега дижу огромне стене у чијим се клисурама, превојима и кривинама неретко изненада за тили час дижу тамносиви облаци који, када се дигну изнад највиших врхова стена и када у неку руку угледају нашег Гросглокнера, сместа се поново повлаче и често се не могу извући из њиховог скровишта ама баш никаквим јаким ветром.

4 Гле, оваква појава је већ веома сигуран знак о постојању таквих зловољних и злонамерних духова, и то већ повезаних са природнодуховним Степенима.

5 А ако дигнете ваш поглед навише до белих површина нашег ледника, такође ћете готово стално открити облаке и маглу, који су, пак, готово блиставе беле боје. Ови облаци и магла јесу такође носиоци духова, међутим, духова добре врсте; од њих који лебде сасвим поврх јесу анђеоски духови заштитници који су за то одређени, док магле које лебде ниже доле код ледника, које обично образују пругасте облаке линијског облика јесу такође духови добре врсте, међутим још нису довољно зрели за висину и тек верном будношћу и разним борбама против злих духова морају се оподобити, сазрети и саумешити се за висину.

6 Да сте у том крају и да често данима посматрате ову играрију маглина, не бисте ни сањали да икада може доћи до озбиљне борбе између ових ваздушастих Степена. Међутим, ко би имао времена да сачека док заиста дође до борбе између ових лаких Степена, може бити сигуран да ће му за време ове борбе мрчити свест од ужасног страха.

7 А како долази до борбе? Шта је обично повод? Ако једном сазнамо повод, неће нам остати непознат ни узрок.

8 Гле, зли духови, које смо већ споменули пре, занимају се увек осветничком мишљу да се једном дочепају овог престола доброчинства земаља, како би затим почев од њега прописно расејали зло на све стране. Поводом тога шчопоравају се у доњим скривалиштима и крећу на мале излете како би извидели како стоји са стражом и посадом престола. Примете ли да око њега изгледа прилично голо, преноси се та вест на све стране што пре брзином мисли и где се год налази неки прилично кршевит планински врх, сместа ће се свугде извући велике масе истих тамносивих облака и дизаће се увис, и ако је небо пре било сасвим ведро, већ за неколико минута је неретко густо обавијено оваквим често сасвим црним облацима који се крећу уздуж и попреко и приближавају се странпутицама престолу не би ли тим кретањем заварали стражу престола.

9 Тим приликама је Гросглокнер на кратко обично без облака и маглине, јер чим стражари виде такву препреденост злих духова, скупљају се сместа и скривају се пажљиво у унутарњим великим кристалним храмовима горе.

10 Када сада главне вође ове надалеко распрострањене руље виде да је престо без посаде, сместа заповедају својим разузданим четама да се дигну што више и да затим брзо насрну на престо и да све на шта наиђу у унутарњим одајама занавек заробе и згњече.

11 На ту заповест ова сива руља насрће – за вас који још нисте видели такву природну појаву – невероватном журбом на нашег Гросглокнера, поводом чега се у његовом суседству чак и средином дана толико смрачи да људи у његовим блиским долинама неретко прибегавају светлости свеће и светиљке. Обично се том приликом све смири, и то због тога што злобни духови сада мисле да су коначно једном победили. Међутим, такав миран призор траје највише седамдесет седам минута. После тога приметићете да се врло густи бели облаци извлаче из ледених пукотина. Затим се за кратко време распростиру под црним облацима, па раширивши се надалеко и густо, неприметно се почињу дизати те понесу црну руљу у неку руку на њиховим леђима све више и више.

12 Када сада црна руља примети такво лукавство, брзо даје одушку било где и пушта белим облацима да прођу. Ово духови белих облака знају итекако добро да злобни духови при томе мисле: "Само се извуците; када будете једном сасвим изван, онда да видимо ко ће да заузме престо!"

13 Када су се, дакле, бели облаци сви заједно извукли преко црних, онда се у висини неретко шире попут мреже многе миље надалеко у свим правцима брзином муње и једноставно заробљавају целокупну руљу.

14 А када руља путем разних духовно-телеграфских брзојава прими вест све до престола да су их бели духови опколили и заробили у сваком погледу, тада се јунаци који већ навалише на престо одвећ ражесте на лукавство белих духова; тада збијају све њихове чете како би се пробили силом кроз беле гомиле, и тај тренутак је заправо почетак праве борбе.

15 Овде бисте приметили најпре страшно бешњење и праскање у овим црним облацима. Оно потиче од узајамног збијања ових духова и све већег гнева; но што више се злобни духови печале да униште и пробију горње, утолико их више горњи стежу.

16 Том приликом се доњи духови почињу распаљивати у свом гневу, и сместа буде такав ватрени призор да неретко у секунди ударе више од хиљаду преснажних муња на све стране треском да земља задрхти да убију беле гомиле које заривају озго, и нагоре да упропасте главне вође белих, и надоле или на земљу да униште престо.

17 Гледајте, то је први маневар! Међутим, када духови белих облака примете да је доњим непријатељским четама у неку руку понестало стрељива, тада бели духови изненада хватају у свим деловима црне, збијају једне о друге тако чврсто колико је чврст прави камен, па их тресну највећом жестином доле на земљу, и наравно највећим делом на широку ледену површину самог престола као и у широј околини, међутим у мањим чворовима као град у дубине. Том приликом лако можете схватити узрок што – наиме преко ледених поља Гросглокнера – неретко се из облака истресају тешке ледене масе и то често таквом густином да донекле санта леда гура једна другу.

18 Када на овај начин црна руља листом побеђена лежи на тлу, тада бели духови пуштају још кишу, која се састоји из мировних духова, да се стропошта на побеђене, затим се коначно сами растварају у бришући ветар и овако везују побеђене на дуго времена на ранији лед престола. Овим смирују ова пакосна бића, при чему се дужином времена обично предомишљају; па када се то стекне, тада се ледена веза или природно-духовни Степен поново раствара у воду, па се пониженом духу поново пружа употреба своје слободе.

19 Ако се поправи, ускоро га примају међу доње редове мировних духова; а ако се не поправи и понови другом приликом такав напад – што је на жалост најчешће случај – поново га заробљавају тим обичним и једноставним начином, међутим, увек га задржавају мало дуже у заробљеништву.

20 Гле, то је прва духовна позорница која се превасходно догађа тамо где се природно ради о – барем такозваном – престолу. Међутим, ова представа није једина која се дешава, него има их још веома многе које, међутим, више не прелазе толико у природну појаву, него се откривају на разне начине више осећању оних који икад имају прилику да се попну барем до неке висине на такву гору.

21 Међутим, да при нашем приказу ове горе не одемо превише у ширину, посветићемо следећом приликом нашу пажњу укратко само још двема тачкама, па онда брзо прећи на еванђеоски део који је за вас далеко најважнији.

22 Па тако нека је за данас опет доста.


Поправљање духова[уреди]

1 Сазнали сте у јучерашњој објави да после окончаног заточења поново наступа ослобођење и да освешћене и смирене духове, ако се сасвим поправе, примају или међу мировне духове доњег реда или им допуштају нови рок слободе. – Гле, овде треба усмерити пажњу куда се шаљу духови којима је допуштена сопствена слобода!

2 Гле, када се природни духовни Степени поново растворе у текућу воду, тада се такви ослобођени духови са водом у неку руку добровољно везују, па морају да путују све до мора.

3 Мислићете "а зашто тако?".

4 Гле, из истог разлога што на Земљи поглаварство оном који је направио неку штету или којег хапси у тренутку када је хтео да направи штету одређује казну да поправи штету и узгред да плати новчану казну за своју злобну вољу.

5 Гле, баш зато такви духови у држави где се све збива много тачније но на материјалном свету морају да поправе сваку почињену штету до задње паре, као и сваку штету коју су хтели да почине, и уз то да се због своје злобне воље покају на сасвим прикладан начин, па тек тада, када се све то изврши, могу се примити на прву степеницу духовног усавршавања.

6 Поново ћете питати: "Па како ће ови духови поправити у мору што су покварили или барем хтели да покваре у неком крају удаљеном далеко од мора?"

7 Наравно да то тешко могу у океану; међутим, пошто у духу нико не може чинити добро, ако није сам добар, тако ова појава показује да се духови у том стању морају потпуно понизити докле се не оспособе да за штету учине добро; и како је море и његово дно непрестано најдубљи део Земље, према томе такви хвалисави духови и јунаци морају да оду на ово понизно путовање, не би ли се временом уздигли из тог њиховог понижења као ново и поново рођени у области корисности.

8 Сада се поставља питање: Да ли се такви духови после свршеног путовања и заиста поправе?

9 Овде има разних прелаза: Неки се поправе већ на путу па се могу удаљити с тог мокрог коловоза и вратити, где се испитују и, ако се у њима више не нађе никаквог зла, примају се. Такво излажење можете приметити по том да се с јутра из потока и река дижу беле маглине, које сунце повлачи уз помоћ природних Степена, а у горњим пределима иступају из тих природних Степена и постају невидљиви природном оку.

10 А једна друга врста тих духова јесте она која се из тајне поново пробуђене љутње такорећ изгуби ноћу и скрива у испочетка видљивом облику сивих маглина у јарцима, клисурама и провалијама планина, не би ли при следећем нападу поново активно саучествовала.

11 Трећа врста таквих духова, истина, иде путем стварно до мора; међутим, када доспу тамо, шчопоре се по различитим врстама њихове пакости, те наваљују на море, па тешко морепловцу који доспе у њихове ваздушасте шаке! Ако и извуче природан живот, моћиће да прича чудеса о најразорнијим морским олујама. А када ти злобни покровитељи хоће да изврше такву пакост, шаљу најпре један или два сасвим растресита облачка у неку руку да уходе над површином мора, које искусан бродар итекако добро зна, не би ли извидели има ли однекуд мировних духова. Ако негде угледају такве мировне духове, изненада нестају ти облаци, при чему ретко када има речи о некој озбиљњој олуји.

12 А ако ове злонамерне уходе не угледају нигде непријатељске чете, тада се дижу све више и за неколико минута слободан простор над морем је обавијен прегустим олујним облацима, из којих убрзо жестоки удари ветра узбуркавају море, и хиљаде муња се бацају на оне духове који су стали на озбиљан пут поправка. Међутим, као што такви бунтовни духови лоше пролазе свугде, тако и тај подухват за њих увек има лош исход; јер сместа главни стражари краја брзином мисли шаљу мировну војску духова. Они се бацају на оне бесне чопоре, хитају их обично градом или снажном кишом у море и ослобађају том приликом понизне духове њиховог добровољног заточеништва. А оне заштитнике пакости, ако су играли само подређену улогу, отпремају исто тако брзо до Северног пола; а јунаци морају да се прилагоде да за дуго времена загризу у крути лед Јужног пола.

13 Гле, тако се завршава представа тих духова; рђави се отправљују на њихово место, а добри се примају за разне корисности.

14 А у чему се састоје?

15 Први посао је да такве духове шаљу на разне алпе, и то на места која се губе у голе стеновите врхове. Ту се морају старати непрестано за одржање истих као и за условљено расточавање истих, из ког разлога морају расподељивати сву влагу у рупице стена да стене изнутра увек задржавају своју једнаку чврстину и својство; а с друге стране разложене стене морају отпремљивати даље у дубину како би доспеле постепено све ближе до избављујућег одређења.

16 Ако негде пропусте да се старају, често буде случај да их злобни духови насамаре иза лађа да читаву стену одвоје и баце у дубину, што се, пак, најчешће дешава само при великим устанцима. При таквој понекој непажњи морају да се постарају за такав одвојен део да или негде нађе неко сигурно место мировања или га морају довести до неког потока или реке да духови затворени у стени и још нерођени не би провалили пре времена, јер уколико би се то догодило, готово би одзвонило целој Земљи. Зато ћете обично наићи на такву одвојену стену у неком јарку у коме се налази извор, или ћете на њега наићи како лежи допола у земљи окружен свакаквом маховином, или га наћи – раскомаданог или целог – у неком знатном потоку или реци.

17 Па према томе то је и разлог зашто се неретко наилази на камене громаде у рекама и потоцима тешке 50 тона где, под прво, нема таквих гора и, под друго, нема такве сличне врсте камена.

18 Научници природњаци ће, дакако, овде рећи: "Ово је чиста глупост! Ово врши само вода својом тежином, која се повећава што је бржи и силнији пад."

19 У природном погледу дашта имају право – као онај који каже да је два пута два четири; а да ли математичар зна шта је све подлога његовом производу? Да ли зна јединице из којих је образовао свој производ? Он зна број ствари које су једнаке његовом оку и његовом разуму, а да ли познаје биће ствари у суштини које је избројао? Уме ли да израчуна бескрајно мноштво и различност делова и сила које су нужне за образовање ствари?

20 Заиста, ако би то потпуно познао, било би му и савим јасно колико је плитка његова рачуница, будући да је према њиховој једноврсности срачунао четири парчета.

21 Као што смо приметили, нашем научнику природњаку при његовом опису не само да не иде ништа боље но нашем математичару, него још посве лошије, јер он види како вода тече; међутим, шта је за то потребно да вода постане течна и дати јој прави степен тежине, а и при том ваљано знати у чему се састоји тежина по себи – то ће нашем оштроумном научнику изгледа бити мало превише невидљиво. Јер да се вода креће по неком нагнутом кориту, примећује и онај који баш није неки научник. А ко ли узноси воду на висину гора, скупља је ту и отпремљује пробитачно у дубину? – Гле, то би опет било друго питање. – Но, и овде ће се јавити са унутрашњим притиском и са законом узајамног привлачења; а ако ли питам: ко врши притисак и узајамно привлачење? – Ту ће већ бити крај са одговором.

22 А ово зато стављам овде да вас толико не изненађује напред споменут први посао духова; и зато верујте да на целој Земљи посве извесно ничег нема нити се догађа што не произилази од духова сваке врсте било добрих било худих.

23 Па, према томе, ако одете на неку алпу – што вам је свагда пробитачно, наићићете ту и тамо на места где изгледа прилично уништено, при чему ће вам око срца бити прилично хладно и мислићете да је ту све мртво. Међутим, баш ту је све живахније, јер ту пробитачни духови напред споменуте врсте имају највише посла да се старају и да стражаре како би се све постепено поново довело у најбољи ред. А тамо где се на таквој алпи осећате веома пријатно и узвишено и укрепљени у души, као на пример на таквим местима где је алпа покривена разноразним мирисним травама, ту већ пребивају блаженији и кроткији духови чије је посао мирнији а истовремено и – духовно узето – много величанственији него посао претходних духова.

24 А када доспете на видине које су већ покривене сталним снегом и ледом и чис и свеж ваздух вама постаје несносан дужином времена, ту већ почиње први предео савршених духова, или, ако хоћете да прихватите, ту небо и земља видљиво досежу једно друго; јер земаљска студен упаво значи потпуно немање љубави према себи и, према томе, највиши степен корисности, природно узето, то јест, посматрано прелазећи из духовног у природно.

25 Дакле, онај од вас који је икада видео такву горску висину, тај је видео доњи предео неба својим телесним очима.

26 Овде ћете дашта питати и рећи: "Па зашто? Како ваља разумети такво што?"

27 А Ја вам кажем на то: Ономе који ово разуме убрзо ће бити и јасно "зашто". Сигурно да ће место Земље стајати најближе небу на коме људско лакомство и себичност више не стављају међаше и више се не парниче око мог и твог. Слободно покушајте да присвојите ледено поље неког ледника велико хиљаду јутара, штавише можете и да се настаните без икаквог питања на неком леденом тлу, и будите уверени, да вам нико неће оспорити такво земљиште, као што ни ви нећете ником оспорити ако баш пожели да присвоји парче таквог смрзнутог земљишта.

28 Ево гле, из тог кратког описа лако ћете схватити "зашто"; јер ако би небо и у неку руку природно дирнуло Земљу, то би био нагли крај живота и постојања целе планете.

29 Зар небо негде природно може додирнути Земљу када је толико оскврнављена срамним лакомством? Због тога су такве тачке додира могуће само тамо где је Земља баш сасвим слободна сваке злобе људи.

30 Дакле, зато је и наш Гросглокнер превасходно таква тачка додира. И да неки човек на његовим највишим врховима постави нешто за чим би посегло лакомство само једног човека, већ би се чисти духови сместа ваљано побринули да слична постројења у најкраћем року сасвим нестану; па се тако такво место ваљано чисти својом сопственом чистотом и чистотом својих духова.

31 То би, дакле, била једна врста духовне особине која стрчи преко природних духова и каткад још допушта природна јављања; и, према томе, остаје нам само још једна врста која само малом броју људи каткад постаје видљива. Ту врсту посматраћемо следећи пут па с њом сместа прећи на еванђеоско. – Па нека тим опет буде доста за овај пут.


Духовна бића (природе)[уреди]

1 Што се, дакле, тиче треће врсте духова, то и ту врсту опет треба разврстaти у три различите врсте, и то у доњу, средњу и горњу.

2 У доњу врсту спадају сва она духовна бића која пребивају у унутрашњости гора и надгледају метале, изворе вода, такође стене и земљу у унутрашњости гора. Ту врсту духова опет треба троструко разврстати, и то у духове ватре, земље и воде. Ти духови нису ни злонамерни ни добри, него чисто нешто стредње између добра и зла; зато се и користе управо у ту сврху: Духове ватре за искувавање метала, духове воде за угушивање духова ватре при њиховом послу, и духове земље и стена да држе духове ватре и воде у њиховим границама.

3 Ко се хоће уверити у постојање тих духова нека се само упозна са честитим и простодушним рударима, и међу сто таквих људи сигурно ће наићи на деведесет који су за свога живота бар једном, двапут или трипут видели једног или другог – од њих названог – горског патуљка. Та врста духова изузетно ретко долази на површину Земље, јер њихов унутарњи свет занимања чини им се много дивнијим но спољни, празни свет – како обично кажу. Само не требате да мислите да им материја можда смета при њиховом кретању тамо-амо; то никако; јер где год такав дух кренуо, иде много лакше кроз воду, ватру или стене него ви кроз ваздушне пределе. Јер где ви видите материју, ту дух види само твар која је саобразна материји; само она јесте за њега нешто; а груба материја за њега чисто није ништа, и готово да за њега ни не постоји.

4 Да ти духови корисно делују, можете видети из дужности коју врше. Једино их неки неверник, а ни верник, не сме раздражити разном грдњом и вређањем њиховог бића. Где се то деси, брзо су спремни да се горко освете таквом човеку.

5 Тешко потом оном који доспе у њихове шаке! Верника кажњавају разним средствима која им стоје на располагању, а неверника неретко испуњавају неподњошљивим страхом или га изненада престраше, или му бацају на врат неку телесну неизлечиву болест. Међутим, верни човек благе нарави не мора да страхује од њих; напротив; ако неко с верном и благочестивом намером зађе, залута у подземним пећинама и ходницима гора, скоро увек му показују сигуран излаз. Ово све дословно можете сазнати код свих рудара; макар их слушали из разних крајева Земље, њихови искази ће се савршено слагати. – То је, према томе, прва подврста треће главне врсте духова.

6 А под којим становиштем се сви ти духови појављују у правом духовном свету, показаће се тек у еванђеоском делу; па ћемо сада прећи до друге или средње врсте.

7 Та врста духова је понајвише запослена на површини Земље и има их безбројно много. Један део се стара о свем дрвећу, жбуњу, биљу, травама, маховини и гљивама и управља радом духова и биљака који још нису сами слободни да би свака биљка, било дрво, било што друго, добило свој изворни облик и каквоћу. А други део тих духова има под собом животињски свет и мора се старати на исти начин као онај део духова код животињског света, наиме да свака животиња одговара свом облику, својој природи и својој радиности. Та врста духова ретко кад бива видљива људима. Ти духови имају премало времена да би мислили на то да се бескорисно утворе јер непрестани корисни рад и њега ради њихова добра воља спречава их у томе.

8 Међутим, поред свега тога ипак има на планинама понеких простодушних благочестивих пастира који су више пута видели такве духове; такође ће вам испричати по коју приповест како су такви духови неретко преко ноћи озеленили неку јалову ливаду и како су при јаком невремену сачували њихове краве и овце од несреће и нису их пуштали на такве падине где би могли настрадати.

9 Ако неко мање верујући и не угледа такве духове, ипак га неретко веома снажно надражују, посебно када иде кроз простране планинске шуме, посебно кроз ткз. прашуме, или када се налази на отвореним пасиштима алпа, као и када пролази кроз велика стада коња, крава и оваца. Овај надражај састоји се у мање или више неугодном осећању којем обично следе мали жмарци. Ако је ко ово искусио, може бити уверен да је доспео међу такве духове и да су му се јавили тим начином. Ком стању ти духови одговарају у правом духовном свету, објавиће се тек у еванђеоском делу, па нам тако још остаје трећа врста треће врсте.

10 Та трећа врста се веома ретко утвара, како својим дејством које испољава, тако још мање по себи бивствено.

11 Које је, пак, дејство тих духова? Дејство тих духова је вођење ваздуха и етра, зато их стари понекад називају "духови ваздуха".

12 Ако обратите пажњу на ток ветрова, наиме оних ветрова који долазе са североистока, и то обично око поноћи, као и понекад увече сат или два по заласку сунца, приметићете две ствари: Једну која се испољава језом, и другу која узнемирава неке домаће животиње, и то првенствено псе, кокошке, мачке, свиње и коње. Када такво што приметите, будите уверенида такве појаве потичу од таквих духова ваздуха. То су, међутим, духови подређене врсте, или, као што обично кажете преуслужни духови.

13 А ако ваш поглед узнесете навише и посматрате необичне облике облака, опет будите уверени да су такви облици последица наведених духова. Сам облак, истина, не састоји се из тих духова, но, што се тиче његовог облика, свагда зависи од духова ваздуха како окрећу и померају слој ваздуха један за другим тако да духови облака – наиме доње, злобне врсте – једино попримају облик који им допушта померање и окретање ваздушног слоја. То се збива због тога да би мировни духови – којима стоји на вољи њихово обликовање – управо из облика препознали злобне духове и шта све ови смерају потајно. Тако се овде само може спазити узрок дејства, а никако дејствујуће духове.

14 Једна још виша врста тих духова, која се већ налази у етеру, може се спазити у реткој појави такозване фата моргане. Та појава потиче наиме отуд: Када ти горњи духови етра потпуно смире површину ваздуха, тада та површина постаје способна да прими слику или облик, и то на исти начин као потпуно мирно водено огледало или стаклено огледало. А ако је површина ваздуха расцепана сталним валовима попут површине неког језера, реке или мора, када их узнемире ветрови или таласање, онда наравно да ни нема огледања.

15 Шта је фата моргана по себи, примили сте већ уосталом у једној приличној расправи; а овде се више не ради о томе да примљено још једном примите, него да разумете духовни узрок. Пошто је духовни узрок обзнањен, овде само остаје питање, зашто се то дешава. Ну, то је, дакако, опет нешто сасвим друго. – То се дешава зато да би мировним духовима који се задржавају у високом етру било утолико лакше да или посматрају све чињење и настојање злобних духова у провалијама и гудурама планина, или, ако су се такви духови већ дигли у ваздух у облику познатих облака, да истраже великом поузданошћу њихово тајно помишљење.

16 Овде баш не морате мислити да им узрујан ваздух као материја можда смета да својим бескрајно оштрим, далеко и дубоко видећим духовним очима виде мутње злобних духова; али дашта морате да замислите да је ово описано смирење ваздушне површине само последица пажње коју горњи духови негују према доњим у таквим приликама.

17 Биће да сте већ чули да су неки људи видели читаве војске како ратују у ваздуху и у облацима. Гле, такве појаве такође јесу врста фата моргане, али посве најређе врсте.

18 Догађају се на следећи начин: Када високо у етеру врло ретко спазите беле облачке овча вуна [цирусе], а под овима – дашта на веома великој раздаљини – већ скупине врло познатих црних и тамних облака, тада се слика црних облака пресликава тамно на облацима овча вуна. То је почетак ове појаве. Па када то потраје неколико минута, пажљив посматрач на тој тамној слици може угледати гомилу ваљано обликованих бића, било у лику разних дивљих животиња, било у лику свакојаких ратника наоружаних за борбу или вежбајућих за борбу.

19 Овде ћете питати како ли се пресликавају ти облици на мирној површини ваздуха.

20 Гле, то се дешава на следећи начин: Када духови доњих облака спазе такав мир над собом, а и услед тога не претрпе никакве сметње, тада образују за себе из супстанце облака, која је познат природно-духовни део, напросто телеса мислећи да ће тако постати снажнији и отпорнији, а ипак се скривају пред очима људи да ти угледавши их нипошто не би прибегли Моме имену. Због тога ту игру играју једино на површини облака и онај део облака окренут Земљи остављају облаком.

21 Гле, када, према томе, над њима наступи такво смирење површине ваздуха, тада се на њој сликовито види такав стварни метеж злобних духова зато што су ти духови заиста образовали себи врсту тела из облака и из ваздуха који их окружује. Али такав поступак им ништа не вреди; јер колико год више покушавали да сачувају и утврде себе, утолико их дубље прозревају горњи мировни духови и након кратког времена их утолико ваљаније грабе и бацају на земљу. (У ову врсту утваре спада и она коју је Мој писар видео прошлог понедељка ујутро.)

22 Гле, то је, дакле, трећа врста духова који се именице и првенствено са другим вишим мировним духовима задржавају у пределу високих ледника при мирним приликама и – ако је потребно – могу се раширити брзином мисли преко свих крајева Земље; само под трећом врстом тих духова баш не морате разумети сликовите облике доњих духова облака, ни саме мировне духове, већ једино духове етера који се готово никада не појављују смртном оку и који наиме изазивају ту мирноћу ваздушне површине.

23 Које ти духови становише испуњавају у правом духовном свету, објавиће се у следећем еванђеоском одељку, као и други духови. Дашта, постоје још виши духови који у свемиру воде и управљају световима и Сунцима, и коначно још виши духови који су придодати људима; међутим, за њих је одређено друго, веће место, и зато непосредно немају везе са бићима која уређују Земљу; према томе овде се ни не могу навести ни даље открити.

24 Тим смо дошли и до краја са духовиним одељком нашег Гросглокнера као и свих других ледника и гора и следећи пут ћемо се сместа окренути еванђеоском одељку, па нека тим буде доста за данас.


Еванђеоски одељак – Буђење духа при успињању планина[уреди]

1 Да би се ово што се тиче еванђеоског одељка прилично добро уочило, биће потребно да се мало упознате са обликом таквих гора.

2 У ту сврху јесте добро и корисно или успети се сам, колико је остварљиво, на такве горе, или барем посматрати пажљивим очима успеле прецрте истих; јер преко њихових различитих висина, преко њихових прелаза, преко јарака и долина – ако се све ово посматра пажљиво – буди се ћуд, и, при посматрању таквих гора, дух сам тражи да отвори своје очи и да размишља о томе да ли су и како могући путеви навише.

3 Да је то тачно, сведочи нагон при успињању планине што пре досећи највиши врх, а и нагон и жестока жеља, ако неко угледа такве високе планине, да се сместа попне на њихове највише врхове.

4 Питајте се сами шта је томе узрок. Да не мислите да је можда у искоришћењу неког или више даљинских погледа, или је узрок у жудњи за уживањем пречистог ваздуха? Ко ово тврди, у заблуди је више од половице; јер што се тиче даљинског погледа, то свакако вреди за око тела, но да би се уживало у њему, баш нису потребни највиши планински врхови, него често само мало знатне узвишице са које се често добија знатно раскошнији поглед но са понеких највиших планинских врхова, који су обично опкољени другим високим горама, и стога се унаоколо често не види ништа друго до појединих такође високих планинских врхова и не може се бацити поглед у равнице, долине, реке и језера.

5 А што се тиче чистог ваздуха, то се само треба попети на неки брежуљак који је висок највише двеста до триста хвати, па тамо већ може да ужива у врло чистом ваздуху.

6 Према томе, ако неко прилично ваљано обрати пажњу на ове две тачке, спазиће врло лако да високи планински врхови не могу бити искључив узрок што привлаче толике људе да неретко стављају живот на коцку да се највећим напором узверу на највиши врх.

7 Па када је то непорециво случај да свакодневно искуство учи да скоро сваки човек само угледавши неку високу гору сместа пожели, ако би како било могуће, да се пребаци одмах на овај или онај високи горски врх – чак и тада ако свакодневно види гору и ако је већ чешће био на њој; онда мора постојати још неки узрок који га узвлачи тамо.

8 Овај узрок је речен и састоји се, дакле, у буђењу духа при таквим приликама; јер као што каже ваша пословица да слично привлачи слично, то је овде дословно случај.

9 Зашто, питаћете. – Ево, чујте!

10 Дух привлачи духа, као материја материју и као што тело привлачи тело. Када се у неком човеку одлучи да хоће својом ногом ступити на неку високу гору, из његовог предузимања се узноси и посредује воља до високих духовних области; том везом духови одмах опажају шта неки човек хоће да чини.

11 Ако стварно хоће да се приближи њиховим областима, духови сместа дају одговор. Тај повратни одговор је за духа који још спава у телу скоро исто оно што називате електромагнетска афекција у телесном погледу, или оно што је у даљем смислу сâмо магнетисање, којим поступком се неком слабом организму преко јаког организма пуног живота за неко време преноси нова животна сила; укратко, и дух који је у човеку још слаб и спава буди се преко духова овако духовно магнетски – дашта не за стално него само за краће или дуже време.

12 Када се на тај начин пробуди дух, хитно хоће већ да се налази тамо откуд га вуку, то јест, сместа хоће да се налази међу себи равнима; па зато одмах снажно гони тело преко душе и вуче га навише до вртоглавих висина.

13 Када се потом такав човек стварно успење на такве висине, тада се дух радује што се налази у свом правом друштву. Међутим, пошто слободни духови имају чисто сазнање да за таквог превременог духа нема остајања, одмах прекидају везу с њим; утом дух опет утоне у сан, телесном човеку постане нелагодно на таквим висинама, тако да убрзо чежњиво силази у долине где се налазе његови станови који му одговарају.

14 Гле, то је прави разлог, зашто човека, уколико му помишљај није превише природан и светован, толико привлаче горе и њихови највиши врхови.

15 Код потпуно природних људи ово дашта није случај, јер ови или немају никаквог чувства за то – што ће рећи, њихов дух је толико слаб и болестан да више није способан неког духовног надражаја – или, ако се такви природни људи игде пењу на високе горе, нагоне их на то једино злобни духови, или ради лакомства, или ради чистог хвалисања како би могли да кажу: "Ја сам био први на овом или на оном врху планине на који још није крочила људска нога" – и тај је донекле његовом веома нечистом ногом оскврнавио свети врх горе.

16 Такве пењаче на планине мировни духови скоро увек својски почасте за њихове славне и похвалне поступке. Допуштају таквом хвалисавку да се попне на неку висину, но, када стигне горе, сместа га сналази преснажна вртоглавица на коју следи велик смртни страх, и често сатима мора да праћака докле му се неки дух не смилује, ако се довољно дуго молио, па допусти да се низвере посве тегобним путем повезаним очигледном смртном опасношћу; или духови му допусте да дође на лакше успењиву висину; а када се већ победнички нађе горе, често му тренутно пошаљу ужасно невреме, којим га ваљано исплаћују за његову дичну трудбу, да сам себи полаже чврсту заклетву и каже: "Ако само још овај пут извучем живу главу, стварно ме више неће намамити никаква планина да се попнем на њу макар била висока само неколико хватова!"

17 А онај који хоће да се успење на такав горски врх светогрдно или због лакоме опкладе, тај већ одмах претходно у равници може да остави своју задњу вољу, јер такав планинар ваљда никада више неће корачати по равници; и зато слични планинари неретко настрадају тако што одмах падну и разбију се, или буду одведени на неку висину на којој обично и остану за сва вечита времена, тј. по телу.

18 Јест, духови ту имају разна средства да безбожнике најосетљивије казне!

19 Али овако не пролази онај који се из виших побуда пење на висине гора.

20 Такав човек не само да неће наићи на никакву опасност, него ће се увек вратити снажно благословљен и укрепљен, и то тако да се код неких таквих планинара и великих усрдних пријатеља планина њихов дух пробудио трајно, па постадоше видеоци и пророци.

21 Због тога сам вас увек и саветовао да радо идете на планине, зато што при сваком, макар и моментаном, буђењу духа духу остаје крепост, исто као што се неком слабом човеку подиже природна сила живота после сваког појединачног ткз. магнетизирања, и ако је чешће магнетизован, коначно уз слабу припомоћ других средстава поново доспева до потпуног здравља и животне активности.

22 Према томе, ако човек честите ћуди такође допушта да га овако духовно магнетизирају узвишени духови и употребљава уз то лаки лек љубави, утолико ће пре доспети до краја који се зове: поновно рођење духа. Зато идите радо на планине које су знатно високе и чините љубазна дела, па ће ваша још слаба љубав према Мени сигурно тим пре сасвим заживети. А поред тог великог, јест, највећег пробитка има још много других, од којих ћемо најважније посматрати неки други пут. Па тим нека опет буде доста за данас!


Планине као беседници[уреди]

1 Што се, дакле, још тиче других пробитака, састоје се у томе да свака гора, брдо сама по себи и у вези са другима, а посебно ледник, као што је наш Гросглокнер, служи као стални проповедник љубави и пророк мудрости.

2 Овде ћете питати и рећи: "Нека буде тако, али како чути неку гору да проповеда љубав и мудрост?"

3 То је неко сасвим друго а и потпуно посебно и чудно питање; и Ја вам кажем на то: На свету нема ничег лакшег до чути тај двоструки глас гора. А како га чути, ту тајну нека овде открију више примера.

4 Има негде њих двојица који презиру један другога. Не вреди никакав савет ни дело; у дубини ће увек остати оно што јесу. Али узмите ову двојицу и одведите их на неку високу гору, па ћете се сместа уверити, шта је све кадар овај узвишени проповедник љубави и мудрости; јер можете бити сигурни да је довољно само пола дана да ову двојицу учинити присним пријатељима.

5 Овде ћете питати: "А зашто? Како је могуће?"

6 На то питање планина већ по себи даје одговор по којем је она основа или у неку руку седиште мировних духова, који себе сместа стављају на располагање где је присутно неко нејединство. Оног трена када човек само ступи ногом на гору, већ обрађују душе напрегнућем нагоре које се све више повећава и тиме побуђују све силније осећање љубави, па када такви људи тек сасвим доспу на висину, тада се пријатељско осећање код сваког већ толико раширило и појачало да такви људи често, ако би и хтели, више не би могли да се опходе непријатељски један према другом.

7 Ако су ћуди окорелије, тада духови на некој високој гори пуштају неку жестоку неприлику на два таква узајамна непријатеља да обојица доспу у очигледну животну опасност. Ово је тада универзално средство које дуга непријатељства једним ударцем врло лако претвара у присно пријатељство.

8 Да је то непрогрешно тачно, нека покаже вама један други пример.

9 Да на пример при великим превратима елемената – као што су велика разорна невремена, велике поплаве и друге такве појаве – чак и крволочне животиње, као тигрови, лавови, хијене, медведи и змије буду благе и присне да се придружују људима и другим кротким животињама попут голубова безазлено и одвећ кротко, можете поуздано закључити из разних искустава из свих времена.

10 Само вам скрећем пажњу на такав сличан случај, и то на онај о којем сте сигуно читали код поплаве вама знаног града Лиона у Француској.

11 Када, дакле, такве опасности по живот одобровољују чак такве грабљиве животиње, ваљда ће такво што остварити и међу људима, а засве сигурно на горским висинама, где мировни духови испотиха вредно обрађују душе људи.

12 Разаберите из тог примера како горе беседују; дашта не беседују телесном уху, али утолико разговетније уху духа.

13 А како још даље беседују горе, и шта беседују?

14 Гле, ту и тамо у дубини живи нека згрчена душа чији је једини умишљај натрпати стомак разним ићем и пићем, па затим да легне негде на мекан лежај и у својој лагодној глупости да одспава преждеравање.

15 Такви људи о Мојој моћи и сили једва да знају нешто више од деце у утроби мајке и већ им служи на част ако су догурали само дотле да једва уму да изговоре Моје име.

16 Па када једном такве људе поведе неки пријатељ добротвор на неку знатнију гору, тада је то и први тренутак у њиховом целом животу када се пробуде и ту се осврну и спазе да Бог, кога су иначе само онако поспано изговарали, мора да је мало већи и моћнији но што су о њему мислили до тог тренутка.

17 Да је то опет тачно, дашта потврђује јасно то да су, под прво, пријатељи планина обично врло благи људи; а они који раније беху посве лењи и неразговорни, потом постају разговорни, па знају доста да причају шта им се све десило при успињању такве горе.

18 Гле, како овде поново беседе горе! Према томе оне су најбољи учитељи језика и развезују језике чак људима којима неретко тешко беше да изговоре сопствено име. Узрок је и овде пробуђење духа, чиме и душа и тело више оживе и постану делатнији.

19 А како још беседе горе?

20 На пример понеки знатижељни људи оду на висине неких гора и неретко нађу неке ткз. природне реткости као што су шкољке у некој стени, или нађу окамењене кости, или нађу врсту камена која посве није својствена дотичној гори, или нађу разно ретко биље и још много тога сличног. При таквим налазима им тада кажу горе: "Гле, ту где сте нашли шкољке, нега је сигурно стајала вода; где сте нашли окамењене кости, била су негда бујна поља и густе шуме на којима и у којима су ове велике животиње, о којима сведоче ове огромне кости, налазиле довољно хране. Ту где налазите разнородно камење, негда су се одиграли велики преврати елеменате путем којих су ова страна тела добачена овамо. А где нађете посебно лепе, мирисне и необичне биљке, ту се сетите да су, под прво, ове биљке још живећи остаци древне вегетације и да су стога и јаче и миомирисније но оне које већ јако изметнуте једнолично украшавају равнице и долине!"

21 Гле, тако опет беседе горе и откривају или саопштавају пред очима ових знатижељника велику књигу историје давне прошлости и казују им како је негда отприлике могло да изгеда. Овде су, дакле, горе најбољи и најпоузданији учитељи згода у свету и природи и показују им кришом како су недокучиви Моји путеви и неиспитива Моја решења.

22 Овим веома знатно бивају понижени такви научници који су при себи често нешто надувени – а која је проповед боља него која проповеда понизност?

23 Шта и како још проповедају горе?

24 Гле, ако неко успе њихова гола темена, ови посве својствени облици измамиће му питање: "Да ли сте стајале овде овако још од прапочетка или сте тек накнадно створене, и како сте дошле до овог садашњег облика?"

25 И човек који овако пита добиће одговор одмах преко многих откинутих стена који ће гласити: "Од нашег настанка променили смо се веома; јер више од половине наше пређашње висине већ одавно мирује закопано испуњавајући дубине долина и јаруга дубоко под нашим садашњим подножјем, и да можеш да нас видиш само током неколико стотина година, сигурно нас више не би препознао!

26 А када видиш разне нагибе наших стена и када између листова тих наших стена нађеш неретко још добро препознатљиве отиске биљака и животиња које обично само настањују и успевају у нижим пределима Земље, са сигурношћу одатле можеш закључити да смо сами негда чинили равно тло и да смо тек по премудром решењу Творца издигнути мало-помало над равном земљом.

27 А ако сада посматраш наше јаруге, клисуре, провалије, гребене и пукотине, отуда лакоћом можеш угледати како су негда бујице и велике стихијске олује опробавале и увежбавале своју дивовску силу на нашем тврдом челу!"

28 Гле, овако опет бесе горе и пуноважно разјашњавају људима начин њиховог настанка, обликовања и зашто сада изгледају овако.

29 А како и шта још беседе горе?

30 Гле, када један или други пробуђен човек ступи ногом на њихове висине и не нађе ништа друго до голо стење, каткад снег и ледена поља, тада му говоре горе:

31 "Гле, поносни, славољубиви човече, који непрестано тежиш да се поносно уздижеш како би владао над твојом браћом, како јалово изгледају плодови висина! Како нас сада налазиш овде голима, хладнима, безосећајнима и без живота, баш такав јеси и ти у својој заблуди власти!

32 Наше голе стене и наш снег и лед, истина, благосиљају долине, пошто смо увек повезани с нашом обухватном низијом и она је далеко већа од нас самих у нашим висинама; но, шта би се десило с нама, ако бисмо чинили као ти и повлачили све наше низије нагоре на наше главе? Зар не бисмо сместа страшно пали да се Земља затресе?

33 "Зато учи од нас да будеш прави човек! Буди го и хладан и неплодан у своме разуму, и нека се он стално понижава као што се ми стално понижавамо, па ће твоја љубав зато расти и твој живот напредовати ту куда си позван попут нас од Творца једино да будеш сасвим жив. Зато нека се и твој разум, који наводно види замашно, твојом понизношћу стално наоблачи и замагли да би ту постао капљива и благословена течност која налик нашим поточићима тече доле у дубину твоје љубави да би је благосиљајући оживела, као што наши поточићи оживљавају наше низије и хране сав њен плод!"

34 Гле, и овако беседе горе!

35 А како и шта још говоре горе?

36 Гле, опет неки други човек успе њихове висине.

37 Тај је богат шпекулант коме највише лежи на срцу једино злато и сребро. Па шта горе казују том човеку, ако једном нађе толико времена да сврати до њих?

38 О, таквом човеку дају савршено учење и кажу му: "Луди човече, колико си дубоко пао! Гле, то што љубиш није ништа друго до наше ђубре! А шта би теби рекао твој брат ако би од њега волео ништа друго до само његов смрдљив измет?

39 Неће ли ти рећи: "Драги брате, у какву велику лудост си доспео да теби од твог брата више ништа није свето и не прија ти ништа осим једино његов измет!"

40 "Зато гле, луди човече, што твој брат теби каже, кажемо ти ми са много већим правом! Јер гле, много величанственог биља расте на нашим висинама и пашама, које храни корисне животиње сељанина! Колико много хиљада најлепшег дрвећа расте на нама и дају ти дрва у великим количинама, да га можеш користити у безбројне корисне сврхе! Изброј једном кристално чисте изворе, које на хиљадама тачкама предајемо и благосиљамо тиме равнице и долине! Често видиш наше главе наоблачене и језиве олује бесне око нашег чела – гле, то преузимамо на себе да би се долине и равнице благословене нама поштеделе великог пустошења! Из године у годину видиш наша темена покривена вечним снегом и ледом; гле, тако привлачимо многе мразеве како би се долине и равнице радовале живој топлоти!

41 "Де, реци нам, неразумни човече, шта ти рђаво учинисмо да сва та наша доброчинства не признајеш и место тога се завлачиш у нашу дроб као бубине у животиње и ловиш тамо за нечим што за тебе нема никакав благослов, а при том не мариш за нас, који смо те, пак, по налого твог и нашег Творца опремили увек толико изобилно живим благословом?

42 Зато, окани се своје лудости, и убудуће риј уместо у нашој утроби боље по нашим пасиштима и висинама, и буди уверен, једна биљка, једна кап из неког нашег извора и један поглед са наших висина одаслат у далеки круг деловања твог свемоћног Оца и нашег Творца донеће ти неизрециво већу корист неголи да извадиш сву нашу дроб!"

43 Гле, услед те добре проповеди већ се чешће догађало да су веома лакоми људи, ако су само неколико пута посетили горе, одмах постали сасвим дарежљиви и гостољубиви.

44 Дакле, овако опет проповедају и уче горе. А шта ли још уче и проповедају, да чујемо у наставку; па нека овим опет буде доста за данас!


Јачање ћуди и унутарњег вида на планинама[уреди]

1 А шта још уче и проповедају горе?

2 Шта горе још уче и проповедају, у то се може уверити на први поглед сваки планинар који размишља неусиљено и разабраће прилично јасно у свом осећању речи које могу да гласе овако:

3 "Погледај нас, ти прашином оптерећени земаљски ходочасниче, како слободно и независно посматрамо са наших високих глава у даљину творевине Божје! Чист ваздух дува око наших чела и зрак сунца прелама се нежно преко наших високих леђа. Ни један међаш овде не говори путнику: "Само довде, не даље!" Него где год стане ногом, ступио је на сопствено тле. Јер тле, на којем се родио, опорезује се, а ми смо без међаша и за наше главе се не плаћа порез. Зато си ти, путниче, на нашим висинама потпуно код куће!"

4 Да су ове речи сасвим исправне, може се свако лако уверити ако икада ступи на таква висока пасишта на горама. Његовим очима се шири видокруг и исто тако се његовој ћуди шири осећајни круг, па се тако његове мисли сједињују са осећањем и он, који можда још никада није мислио срцем, осећа сада по први пут како слатко, мило и слободно пријају мисли срца и колико даље се пружају преко хоризонта обичног разума.

5 Па када је то случај, зар не буде лагодније у јадној глави, где и око њеног чела дувају слободни ваздуси из високог царства духова? И зар неће бити домашније и присније налазити се тамо где се зраци иначе толико плаховитог разума благо преламају, па преломивши се умилно се спуштају у ослобођено срце?

6 Где ћеш на тим висинама затећи царински савез мисли и где одељење за процену слободне својине бесмртног духа? Где ћеш наићи на међаш преко чијег осећања не сме прећи душа?

7 Јест, овде простодушан путник учи – ако не ступа на ове висине запушених ушију и завезаних очију – шта значи бити слободан на висини својих мисли и у дубини свог осећаја и колико је блажено када ово двоје простодушно пружа руке један другом и колико је блажена мисао према Богу када Га путник из дубине свог срца слободно може исповедати и љубити и обожавати у слободном великом храму бесконачности.

8 Реците Ми, којег човека који је само донекле пробуђен унутра неће надахнути тај свети осећај, ако би се ведрог јутра налазио на таквој посвећеној висини?

9 Човек, истина, и у дубини уме да мисли Свето и Велико, али пролази тада као када прилично гладним стомаком чита у некој књизи опис доброг ручка, при чему би му стваран ручак био сто пута дражи од сто ма изврсних описа ручкова, у које поред свега тога ипак ништа не може да угризе.

10 Баш толико силније и моћније јесте унутарње осећање и унутарње опажање на таквим висинама према осећају у својој соби, као што је јачи и крепкији прави ручак наспрам неког описаног. Или, који човек има живљи осећај? Онај који своју живу будућу невесту води за руку, или онај који ју је насликао уметнички најлепшим бојама или описао? Сигурно ће свако шчепати живу, а препустиће другом његову слику и његов опис.

11 Исти је случај и овде. На овим висинама путник прегостопримљиво налази што му у дубини не могу пружити сав труд и напор. Зато је веома добро и корисно у сваком погледу чешће не жалити труда успети неку горску висину. Добит је двострука и обилата: Под прво се тако јачају сви природни животни духови; но, ова добит није главна, премда је једно успињање горе боље од десет апотека и исто толико најчувенијих лекара. Али утолико је већа корист за духа зато што тако добија снагу од његовог изворног отечества.

12 Ко од вас се не сећа, ако се пео на планине, да му је међу високим алпама у срцу било присније и пријатније но да се налази у ма колико многољудном граду?

13 Откуд потиче такав осећај?

14 Само питај горе, па ће ти сместа управо преко тог осећаја рећи: "Гле, што ти каже твој унутарњи осећај – мада још нејасно – јесте пуна истина, јер овде си заиста код куће, и то у кругу твојих многих прародитеља који се на одговарајући начин већ дуго и преблажено налазе овде."

15 Гле, горе такође уче све то. А шта још уче и проповедају? Само их слушајте, знају да испричају још штошта!

16 Да би се такво што следеће предочило вама мало ближе, почастићу вас такође кратком анегдотом баш из такве горске згоде:

17 Живео је негда један побожан човек; био је у већ одмаклим годинама. Имао је да положи веома многе испите, и међу тим испитима један од најжешћих беше да је осим своје најмлађе скоро двадесетогодишње кћери изгубио сву своју децу заједно са својом предрагом женом.

18 Тако је сад остао сам са својом кћерком пребивајући у кућици у подножју једне прилично високе алпе уз коју се налазило таман толико земље да оскудно прехрани њега и његову ћеркицу заједно са старом слушкињом и старим слугом.

19 Тај човек се у друштву своје ћеркице молио често и много Мени и при том много плакао за својима и веома чезнуо да убрзо пође за њима.

20 Када се једном увече пред недељу молио са својом кћерком и уздисао скоро све после поноћи, па молећи и уздишући заспао заједно са кћерком, то кћерка сања да заједно са старим оцем стоји на највишем врху алпе; па како је весело посматрала око себе у далеке даљине, утом одмах примети гомилу љупких белих облачића како лебде ка висини, па када се приближише сасвим висини, кћер одмах примети да су ови облачићи савршена људска бића, и та бића у почетку беху закопрењена; но убрзо открише своја вела и кћерка и стари отац препознаше преблаженог срца одмах да ова бића беху њихови отишли драги, од којих мати одмах ступи к свом љубљеном мужу па га стане грлити и миловати. А муж, отац кћерке, плакаше од превелике радости због тог поновног виђења. Затим мати приђе кћерци, пољуби је и рече јој:

21 "Драга кћери, овако како се сада налазиш овде са својим оцем, исто тако да се вас двоје нађете овде сутра поподне, па ћете видети и осетити још више него сада; али без обзира код куће немојте пропустити ништа што год вам налажу околности и поредак!"

22 После тих речи пробуди се одмах кћерка, па њеним буђењем пробуди и свог оца који је још спавао, па пошто он примети освит, оста будан, по старом обичају, уста, обуче се, па пробуди и послугу. А после тог посла упути се поново у свој собичак, где своју кћеркицу већ нађе обучену и вршећи јутарњу молитву.

23 Благослови своју кћеркицу и пољуби је, па сам клекну и изврши с њом своју јутарњу молитву. А кад обоје завршише, усташе, кћеркица загрли свог старог оца и пољуби га врло присно и срдачно, тако да отац на њој примети да је необично радосна и расположена. Зато одмах упита: "Мила моја, откуд то да си данас тако расположена и весела?"

24 А кћеркица одговори: "Али драги оче, па зар данас ниси ништа сањао?"

25 А отац одговори: "Чини ми се да јесам нешто сањао, но, шта – то би ми било немогуће дознати!"

26 А кћеркица тада исприча оцу свој сан, којег он саслуша видно узбуђен у својој души, па после приповести рече: "Чуј, мила моја, што си сањала, извршићемо стварно данас!

27 Зато ћемо се сада одмах израна упутити у недалеку цркву, присуствовати богослужењу преданим срцем, затим код куће јести, па ћемо се уз пратњу нашег старог слуге упутити горе на висину. Ако одемо само сат пре поднева, бићемо веома лако по подне око трећег сата на пуној висини наше дивне алпе и том приликом можемо и у име Божје да погледамо шта тамо горе ради наша стока и наша два пастира и да ли је све здраво и у добром стању."

28 Како речено, тако учињено! У три сата поподне већ је стајала наша мала породица на пуној висини; а као што је ћеркица видела у сну, тако и сада у стварности виде потпуно исте облачке како се приближавају висини.

29 Како облачци приђоше све ближе, примети их и отац и с њим и стари слуга; па када облачци коначно приђоше сасвим висини, тада се и сместа уобличише у бића већ објављена у сну.

30 Када стари отац у тим бићима препозна своје како га окружују толико га љубећи да више ни најмање не посумња да су то заиста његови блажени мили, утом заплаче гласно од радости и захвали Мени јарким срцем да сам му још за земаљска живота пружио тако велико блаженство.

31 А тако захваливши отвори се његовом духу сасвим унутарњи вид. Тада одмах угледа сву висину преображену у небески крај и виде величанствена пребивалишта његових. И примети да из једног обитавалишта изиђе човек који имаше велику пратњу; и тај човек се упути правце до нашег старца и рече му:

32 Гле, љубљени сине мој, где је на земљи шарено и живо, у духу изгледа празно и мртво; а где на земљи изгледа да је смрт за сва времена обрала летину, тамо је у духу утолико живље и пуно живота.

33 Гле, на високој алпи не расте жито, не срећу се ни виногради, воћке, а ни рудници злата, али што се место тога среће у духу, сада видиш у духу милошћу Господњом откривено пред својим очима.

34 Ступаћеш само још мало времена на Земљи својим телесним ногама; расти пак у том времену у љубави према Господу! И погледај тамо поред мог пребивалишта други величанствен дворац; тај је већ одређен за тебе и за твоје како напустиш временско и приступиш у слободни вечни живот."

35 При тим речима препозна наш старац да је говорник његов земаљски отац – после чега сместа неста ово блажено виђење. Наши пешаци задржаше жив, блажен и окрепљујући осећај, хваљаху Ме и захвалише на таквој указаној милости, и вратише се расположени и срчани у своју земаљску домовину.

36 Овај до тада тужан човек проживе затим остало време добро расположен и пун љубави и захвалности према Мени на Земљи, па и када га каткад обузе нека излишна сета, сместа, кад год би му то допуштала телесна снага, посети нашу наведену висину са које се увек враћао поново укрепљен.

37 Гле, такве приче приповедају вам горе – мада не и за свакога разговетним речима, али утолико више веома приметним дошаптавањем у осећање душе и преко ње и до љубави духа.

38 Када се услед овог знања згодном приликом упутите на неку гору знатне висине и тамо вас обузму таква осећања, одатле сигурно можете закључити и рећи: "Јест, то су заиста завичајна осећања! Што су слатка и пријатна и како величанствено мора да је за оне који се већ заувек налазе у овој спокојној домовини!"

39 Јер можете да верујете да таква осећања нису можда једино дејство самих висина, него она потичу од блажених духова који вас окружују који су попут Мене претходили вама да вам припреме трајно место. Међутим, при том не морате баш бити једнострани и мислити: "То је ова или она гора где се налазе таква пребивалишта у духу!", него ово што је овде речено, важи већином за сваку гору где су камени међаши временског права својине далеко удаљени један од другог.

40 Слична осећања можете приметити већ и на незнатно високим брезима, но, жива постају тек тамо где секира дрвосече више нема шта да ради.

41 Дакле, и овакво што приповедају, уче и проповедају горе. А шта осим тога приповедају, уче и проповедају, утврдићемо још пуном јасноћом у претпоследњој објави; па тако нека за данас буде доста.


Планине као места божанског откривења[уреди]

1 Шта ли још проповедају и уче горе?

2 И то ћемо опет сазнати једном једноставном и кратком причом. Па чујте:

3 Прилично побожан човек носио се већ дуго мишљу да не би било немогуће на свету имати учешћа у великој милости да Ме, само на тренутак, види. Уз то такође мишљаше шта ће све чинити не би ли доспео до те милости.

4 С том мишљу тумарао је дуго изокола попут ловца око густе шуме код које не зна како да уђе и у ком делу се налази дивљач. Тражио је и траг, међутим, тај се тешко проналази где је све зарасло разним жбуњем.

5 Наш побожни старац у себи бeше, додуше, сигуран да је човек у овом телесном животу недостојан такве милости и да ће ићи тешко постићи за чим је чезнуо.

6 Али с друге стране његова жудња беше поново сувише моћна да би послушала тај приговор.

7 Зато одлучи после дугог лутања својих мисли да на суседној прилично високој гори потражи место и да онамо одлази толико често и да се тамо прибира у истрајној молитви колико му год дозволи његово време и друге околности.

8 Како би добро запамтио место, направи крст и учврсти га на том месту. Након што доконча, свечано Ми се заветова да на том месту неће престати уздисати и молити све докле га не услишим. Рече штавише да ће или умрети или ће Ме видети, и неће никако одступити с тога места све докле му се не покажем.

9 Како одлучи и припреми, тако и учини!

10 Три године, кад год би допуштале околности, одлазио је наш човек на то место и молио се пламено Мени често много часова да му услишим његову молбу. Кад год би се ту нашао тим поводом, такође би га окруживали увек невидљиво на све стране много хиљада благочастивих духова. Они га јачаху по Мојој вољи толико да се по истеку годину и по дана већ савршено могао служити унутарњим видом духа, па му би лако да тамо разговара са веома многима њему сличним духовима о овоме што му изузетно лежи на срцу.

11 Добри духови га, истина, поучише једногласно да је његова намисао у правом, истинском, богоугодном смислу неразумна и рекоше му још усто да је то већ ионако велика милост за њега да сам му отворио око духа како би њих, његову браћу, увек могао видети и разговарати с њима о свачему што јесте и што ће бити и доћи на земаљско тло. Међутим, такво учење од стране добрих духова помагало је мало у том погледу; јер узвраћао им је на то увек, наиме говорећи: "Драга браћо моја и чистији љубљени пријатељи мог и вашег Господа! Једном за сва времена не могу вам рећи ништа друго до што сам вам већ чешће рекао, а то јесте и гласи као што знате:

12 Ако само Њега видим и ако само Њега имам, продао бих цео свет са целим небом за једну пару! Зато причајте слободно шта вам драго, ипак занавек ме нећете одвратити од моје намисли, јер хоћу и морам да Га видим, Њега, кога љубим једино изнад свега! Он ми је једини, а све остало ми је ништа!"

13 А кад год ти добри духови од нашег човека чуше такве речи, удараху се о прса и хвалише га због његове велике љубави према Мени. И тако њихов труд беше залудан. А када ово приметише, држаху се неко време при његовим посетама овог места на одстојању од њега да никог више није видео ни ништа друго до што виде његове телесне очи.

14 Услед тога је мислио да би таква жеља ипак могла бити грешна будући да га напустише духови, па тако једног дана поново размишљаше тамо-амо шта му је чинити. Да ли да последује поуци духова, или да остане веран оном на шта га је његов осећај подстрекивао тако моћно.

15 Но, коначно ипак осећај надвлада све духове јер рече сам себи. "Било како било! Да сам пред Богом грешник, па то ми говори моје сопствено тело, јер да нисам грешник, сигурно не би имао ово грешно сведочанство смрти око мене. А ја сам грешник све докле вучем са собом ово тело. Но шта може грешник ако се у његовом телу ужеже дух од жарке жудње да види Оног који га је створио за вечни живот! Па зато ћу остати доследан свом првом наумљењу, дошло шта дошло; моја љубав према Богу ипак неће ослабити; пре ћу љубити до смрти него одступити од ове љубави само за длаку!"

16 Услед тог решења наш старац опет иђаше вредно на поменуто место и мољаше још пламеније него раније.

17 Када под таквим молитвама на тој гори прођоше скоро три године, дође до нашег човека други добро изгледајући али иначе више сирот човек и упусти се са нашим богомољцем у следећи разговор.

18 Упита га: "Драги човече, шта то радиш овде на овој висини?" И богомољац му одговори: "Добри пријатељу мој, као што видиш, молим се!" Опет му рече странац: "Зар не знаш да се само у богомољама моли Богу од користи, а ти их изгледа избегаваш, па вршиш сву своју молитву само на овој гори?" На то му одговори наш богомољац: "Драги пријатељу, тако је; али без обзира ипак идем и у богомољу ако је време за ово место неповољно. Али морам отворено да ти признам да се у некој богомољи још никад нисам могао молити истински предано, али зато на овој висини, која ми се чини посебно светом. Уз то ти још морам отворено признати, када се овде осврнем око себе и погледам драгу траву, лепе шуме, којима је обилно украшено подножје ове горе, и нада мном огромно небо, онда ми каже моје унутарње осећање: "Гле, ови украси великог храма Божјег сигурно су ближи његовој свемоћној руци него оне резбарије којима је украшена сазидана богомоља." После таквих мисли сам поново сасвим у свом елементу, па се упутим на ову моју висину и молим се ту из дубине мог срца."

19 На то испољење странац рече: "Драги пријатељу мој, по тој тачци савршено се слажем с тобом, али само бих још хтео сазнати од тебе којим унутарњим дубљим поводом си изабрао ово место за своју молитву."

20 Код тог питања стукну мало наш богомољац, али ипак омисли брзо и одврати странцу: "Гле, драги пријатељу мој, неки моле за здравље, неки за иметак, неки за ово или оно, међутим, за све то ја не молим, јер једино ми је стало до једног, и то је Господ, мој Бог! И овог хоћу само једном да видим у овом свом земаљском животу, јер знам добро да овај живот није подобан за чешће виђење. Ако то постигнем, онда сам постигао више но што ми могу пружити цела земља и сва небеса. Зато ћу пре умрети овде, него одступити само за длаку од ове моје намере; и постигнем ли то, онда ћу на овом месту да захваљујем Богу и да га славим целог свог живота!"

21 По тим речима опет га упита странац: "Па како замишљаш Бога? Јер може бити да ти дође и да ти се покаже и да разговара с тобом у неком облику; а ако Га не препознаш, узалудна је сва твоја молитва, колико год је услишао Бог, твој Господ!"

22 На то питање наш богомољац стукну још више, па коначно рече странцу: "Драги пријатељу мој, сада си ми рекао стварно нешто веома важно; гле, до тог питања ми још никад нису досегле мисли, и морам ти сада признати да заправо ни немам неку представу о томе. Моје схватање о бићу Божјем је толико заплетено да све до овог часа ни не знам да ли постоји Бог који отприлике изгледа као велик човек, или да ли се Бог састоји из три човека, који без обзира изгледају као да имају само једно заједничко тело; или је биће Божје бескрајна светлост, у којој лебде и делују ове три божанске особе? Укратко, драги пријатељу, стварно ти о томе не могу дати никакав потпун одговор. Гле, ова несигурност беше и највише повод зашто сам на овој висини изабрао ово место; јер морам ти отворено признати, пре бих волео да ме нема него да будем такав да не доспем до извесности какав ја Онај којег љубим изнад свега."

23 На то наш странац опет одврати нашем богомољцу и упита га: "Зар ниси никад читао шта је Христос негда рекао о себи када од Њега апостоли затражише да им покаже Оца? Гле, не пише ли: "Ја и Отац јесмо једно! Ко види Мене, види и Оца; јер Отац је у Мени и Ја у Оцу!"

24 На ове речи наш богомољац узбезекну се силно, па се сети оних двају ученика који су ишли за Емаус, и упита затим нешта бојажљиво странца: "Драги пријатељу! Реци ми да ли си ти неки отшелник или иначе благочастив и у Светом писму својски поучен човек, јер оваквим речима не појављује се неки обичан човек!"

25 На то питање странац нашем богомољцу више ништа не одговори, него зграби га за шаку и подиже са земље, па га одведе на пуну висину горе. Тек ту поново отвори уста и рече нашем богомољцу: "Брате, гле, за чим си преклињао три године, стоји сада пред тобом. Гле, Ја једино јесам Бог неба и земље и осим Мене нема другог!

26 Остани Ми одан у свом срцу иако Ме убудуће више не будеш видео у овом животу! А као што сада чујеш Мој мио Очев глас, слушаћеш га увек, како на овој висини, тако и свуда где се налазиш у Моме имену!

27 А овако си нашао вечни живот и неће ти се никада одузети. Заиста ти кажем: Твоја душа никада неће окусити смрт занавек! Амин."

28 По тим речима неста сместа узвишени незнанац, и наш богомољац плакаше, хваљаше и слављаше Господа целе ноћи и посећиваше ту висину потом још марљивије него раније.

29 Гле, и такве заиста истините чињенице причају вам горе! Зато идите и ви радо на горе или барем молите се Мени у духу на горама – што је чиста ћуд – па би и вас могло срести што је срело нашег благочастивог богомољца.

30 А шта горе још уче, проповедају и приповедају, још ћемо чути у задњој објави, па нека за данас опет буде доста.


Планине као огледало наше нутрине[уреди]

1 Па шта још уче и проповедају горе?

2 Горе још воде речи људима који их слушају из којих сваки донекле пробуђен човек лако може разабрати како стоји око његове ћуди.

3 Према томе, горе су право духовно огледало за оне који у њима хоће да се огледају.

4 А како то?

5 Већ сте сазнали у неким приликама да за духовно пробуђеног човека свака појава у природи има значење, и наиме то сте зазнали у приликама у којима су вам такође откривене неке горе.

6 Према томе, духовно пробуђени човек само треба да баци поглед на неку оближњу гору и да смотри како је обасјана, да ли је савршено чиста или обавијена неким више плавичастим испарењем и који су делови горе мање или више у испарењима или да ли штавише види негде магле око горе, било у дубини, у средини или на њеном темену или да ли се над његовим врхом налазе облаци и које су врсте.

7 Осим тога такав посматрач не сме превидети која су га осећања обузимала при погледу такве горе која стоји пред њим, да ли су га пријатно расположила или учинила сетним или да ли је при том осетио велику жудњу што пре да успење ту горе, или је приметио управо супротно том осећају, које одговара у неку руку осећају немогућности. Исто тако – што је дашта својствено само буднијем осећају – да ли је при погледу горе у себи осетио весело јутарње осећање, или, истина, такође весело, али ипак више умарајуће подневно осећање, или поспано вечерње осећање, или пусто, тмуло поноћно осећање, и колико се дуго задржавало владајући целим бићем.

8 Гле, све ове овде наведене тачке треба добро узети у обзир; јер све ове појаве и осећања увек одговарају у конац унутарњем стању човека. Само треба приметити да се осећања морају слагати са појавама – јер појаве по себи још не дају пуноважно сведочанство; а ако је осећање складно појави, тада гора оглашава човеку тачно како стоји с њим.

9 На пример, неко изиђе с јутра и види, истина, сасвим чисту гору, а ова гора никако не подиже његово осећање, него испуњава га само скривеном зебњом – у том случају би појава била нескладна осећању; а гора би упркос томе посматрачу остала верно огледало. – А како то?

10 Гледајте, чим духовна чистота горе одбије ћуд посматрача, гора говори посматрачу: "Каквим то нечистим бићем посматраш мене! Зато очисти се да се у себи уздигнеш изнад свог светско чулног као што ја стрчим изнад кала дубина у ком станују ништа друго до бедни црви, гамад, жабе и змије!"

11 У том случају посматрач у огледалу горе види своју слику какав треба бити, али није.

12 Други нескладан случај био би тај када би неки човек такође изишао било с јутра или у друго доба дана, а угледа сасвим замрачену гору, а имао уз то савршено расположено и весело јутарње осећање. Шта ли би посматрач том приликом имао разабрати гором?

13 Том приликом ћемо пустити саму гору да прозбори неколико речи које би гласиле овако: "Погледај ме, весели путниче, у расположеном јутру свог осећања! Био си пређе овакав каквог ме сад видиш и био си натмурен и тужан. Загушљива ноћ претила је да те прогута и, као сада око целог мог бића, исто тако надвише се над тобом спарни и тешки облаци. Ниси знао шта ће на тебе снивати; довукоше се силовите олује на тебе и понека муња те погоди из твоје гомиле облака. Но, ниси клонуо, угледао си се на мене у својој души и стајао си попут мене, висока стена, неустрашиво и пркосећи таквим искушењима. Гле, олује које претише да те унише, преобразише се брзо у спасавајуће анђеле и ослободише те великог терета твоје ноћи. Према томе, мали пријатељу у долини тамо доле, који ме сада посматраш расположене ћуди, где сам затрапан облацима ноћи и олује дувају око мог чела као хотећи да ме униште, пази добро на ову слику пред тобом; јер остаћеш у трајном јутру твог осећања, само ако довољно често предочиш себи слику како негда изгледаше с тобом када си личио мени у том мом стању.

14 Гле, ова олуја неће ме унишитити, па ћеш ме опет угледати налик себи; благо теби ако ме у мојој чистоти још будеш могао погледати истим осећањем којим ме сада гледаш, где ти показујем какав си био некад."

15 Гле, какво добро и корисно учење чак и таква наоблачена гора даје чистој ћуди упућујући ју истинској понизности, па посматрач сам себи може рећи: "О горо, колико ли си само пута била овако наоблачена, па поново чиста; зато нека ме стално подсећа да се прочишћена ћуд, све док стоји слободном, опет може наоблачити налик теби. А да би ово изостало колико год могуће, нека ме увек на то напомиње твоје наоблачено стање и истовремено да ми довикује громким речима: "Гле, како је тужно поново потонути у пређашњу ноћ и колико је тешко носити такве облаке напуњене безбројним муњама, које не питају "куда да ударимо", него ударају где гађају и размрскавају и уништавају што погађају!"

16 Гле, то су два врхунца нескладних односа између појава и осета.

17 Према томе између ових двају крајности још се може појавити мноштво већих или мањих врста нескладних појава, које се пак услед ових двају сви лако могу препознати јер се више не протежу преко целине, него само преко појединих делова.

18 Најтеже је просудити укупну појаву, а ова је већ расветљена. По томе лако је препознати све напосе, управо као кад неко зна општи рачунски образац, па услед тог обрасца одгонећава врло лако сваки посебан случај.

19 А што се тиче складних појава, није им потребно даљње објашњење; јер где расположена ћуд угледа јасну гору, бива утолико расположенија и чезне горе на чисту висину; а где замрачена ћуд угледа језовито замрачену гору, бива утолико замраченија и већ крадом ће повикнути у духу: "Горо, падни на мене и покриј начисто моју страшну ноћ!" Такав човек сигурно не чезне за висином горе.

20 А ко пође расположене ћуди и замрачена гора га онерасположи, такво онерасположење не треба сматрати другачије до буђење стварног стања, у којем се ћуд још кришом налази – или гора показује човеку шта је још све скривен у њему.

21 То су такође општи тренуци складних односа, по којима се такође препознаје и одређује сваки незнатан посебан случај.

22 Да наравно више горе и нарочито ледници, као што је наш Гросглокнер, допуштају да се то примећује на њима са утолико већом одређеношћу него друге, мање горе, разуме се ионако по себи, ако неко само мало узме у обзир да намена горе постаје све опсежнија колико више диже своје теме над уобичајеном дубином лакомства земаљског тла.

23 Да осим тога горе тек на њиховим чистијим пасиштима постају значајније, свако лако може закључити из целине, јер што год горе постају читије, утолико на њима постаје духовније – разлогом којим и на сваку ћуд већ по себи остављају већи утисак него мања узвишења.

24 А ако хоћете још одрешеније угледати у ком су пределу горе, и каткад које горе, најделотворније, само пажљиво уочите прилично успеле цртеже слуге. Из њих ћете веома брзо угледати тачке на дну цртежа где горе почињу бивати делотворне, а и које горе највише делују.

25 Ако ово хоћете распознати, само питајте после пажљивог посматрања сваког дела како је подстакао осећање, па ћете одатле врло брзо распознати, где се испољава веће дејство. Јер слика је такође саобразна предмету од којег је прецрт, и такође се може оживети у духу до скоро савршене стварности; само, наравно, прецрт се мора посматрати што већом пажњом како би се у осећању остварило. Ако је то код неког опажајно уследило, онда он таквим посматрањем такође може извући понеку корисну поуку.

26 Да је опет, наравно, таква гора својом властитом природом у многоме делотворнија, и то одмах првим погледом, није потребно даље разложити, него сопствено искуство сваког учи томе; па тако нисмо само Гросглокнера представили у свим његовим деловима и дејствима, него што је овде дато, треба разумети по реду за све горе како би требало свако да разуме.

27 А првенствено под овим треба разумети одговарајуће горе у човечијем срцу, које треба упоредити са овим стварним горама, да би затим у срцу такође настало такво корисно даљинско дејство као што настаје и трајно опстаје на овој гори која вам је сада обелодањена.

28 Према томе, добро водите рачуна о овом, и испитајте се по томе, и поступајте по томе, па ће се истински унутарњи благослов гора такође излити преко вас као што горе свој вама познат благослов изливају преко све земље – и ово је истинито, тачно и верно! А као што сам Ја сам првенствено радо боравио на горама и хранио ту толико гладних с мало хлеба, и као што сам се показао преображеним на гори и са горе се узнео у Моје царство – тако вам и ово кажем са гора, и тим вам отварам велика врата у царство вечног живота.

29 Размислите да се Ја, зачетник и творац гора, нисам узалуд задржавао радо на горама и да се нисам без великог живог значења задњи пут молио на гори! Зато следите за Мном у свему, па ћете тешко промашити циљ, који сам Ја сам!

30 То кажем Ја који сам негда са горе раздељивао небо. Ово је такође део неба; узмите га као велик благослов од Мене и оживите у духу занавек! Амин.

Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом: