Гроздана
Гроздана Писац: Милош Видаковић |
Гроздано, сестро милосна и верна,
Пригни, о, пригни невесело лице.
Твоје су очи до две молитвице,
Твоје су руке два љиљана смерна.
Гроздана, сестро с тугом благодатном,
Пригни, о, пригни лик твој болно лепи.
Твоја је душа одаја где стрепи
Кандило једно пред иконом златном.
Лепото болна, обасута злима,
Около твоје свете главе има
Ореол један страдања безмерна,
И цела твоја горка судба личи
Пресветој једној мученичкој причи,
Гроздано, сестро милосна и верна.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 279.