Имала мајка, имала,
имала девет синови,
до девет сина убави,
десетог грозног Ђорђију.
Па си Ђорђију искара, 5
да јој не грози дворове,
да јој не смеши синове.
Ђорђа си узе дрешчице,
отиде горе зелене.
Седеше девет године, 10
спечели девет иљаде,
девет иљаде грошеве,
и триста вакли овнове,
па си се врну у село.
Мајћа му·седи на порту. 15
„Бабо ле, стара бабичће,
имаш ли двори широћи
да ночим с триста овнови?"
„Синко ле, млади трговче,
ја имам двори широћи, 20
али су пусти остали.
Имадо девет синове,
до девет сина убави,
десетог грозног Ђорђију,
па си Ђорђију искара; 25
да ми не грози дворове,
да ми не смеши синове.
Како си Ђорђе излезе,
црната чума улезе,
девет ми сина умори 30
и девет снаје убаве,
за Ђорђу каил стану ја."
„Бабо ле, стара бабичће,
ја сам ти грозан Ђорђија."
Како Ђорђија тов рече, 35
мајка му одма' прецрче.
