Грм

Извор: Викизворник

Младост
Писац: Војислав Илић


Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји,

К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет

Горди му увија стас — и горски несташан лахор

Лелуја шарен цвет.

И зима дође већ; и својом студеном руком

Покида накит сав и гору обнажи сву,

Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи,

А он ће бити ту.