Грех Јована арамије
Девет годин' Јован болан лега,
ни умира, нити оздрављује.
До главу му стара мајка клечи:
„Кажи, сине, од што болан легаш?
Што си, сине, лошо учинија?" 5
„Ће ти кажем, моја старо мајко,
кад сам бија млади арамија,
Турци беу више Свету Петку,
а ми бемо више манастира.
Три смо д’на све борбу водили. 10
Од Тучина никој не остана,
а од Срба — дванаест арамија.
Ал’ удари једна силна киша,
и подуна један силан ветар.
Замрзнаше тоске до колена, 15
замрзнаше пушке за рамена.
Па слегнамо у Прохор манастира,
уватимо попа игумана,
врзамо му руке наопако,
опљачкамо манастирско благо, 20
и сабрамо иконе у цркву,
накладомо до два силна огња.
Размрзнамо тоске до колена,
одмрзнамо пушке од рамена.
Тој сам, мајко, лошо учинија." 25
