Граничарска (Јавор)

Извор: Викизворник


Граничарска[1]

Банда лупи, регементу скупи:
Два мајора ко две сјајне звезде,
Обрштар је на по регементе,
Обрштар је у висини мали,
А Лушићу генералу јави: 5
„Што си стао, Бенко генералу,
„Што си стао? У земљу пропао!
„Зар не видиш кисте Пијонтезе,
„Ди се они на иланини беле,
„И гледиду, да нас опколеду?“ 10
Кад је чуо Бенко генералу,
Кад је чуо, очима видио,
Цикну врисну као љута гуја:
„Сложно, браћо, није ово шала.
„Јел нам нема наших граничара! 15
„Сложно, браћо, па на бајонете,
„Да видимо сад њине ведете[2]!“
Сену вила са деснога крила;
Нит је соко, нит је бела вила,
Већ је оно Бенко генералу.
Јегери су на форпоштах били 20
И први су ватру започели.
Кад дођоше храбри граничари,
Граничари млади Варадинци,
Од јегера ватру преузеше —
Пијонтеска прва паде глида. 25
Када виде пијонтеска страна,
Да се од њих плете нова брана,
Друга памет и друго мишљење,
Међу собом друго говорење:
Па беседе млади Пијонтези: 30
„Сдожно, браћо, није ово шала,
„Јер је дошло храбрих граничара;
„Него ајте да се ретерира!"



Напомене[уреди]

  • Српске народне песме.
  • Број песме III.
  • Приложио П. Ј. Марковић.

Референце[уреди]

  1. Из аустриског рата у Италији.
  2. Потајнице.Vorposten.

Извор[уреди]

„Јавор", година 1876, број 20, стр. 629-630.