Гојковица
Војвода Гојко, одапни тетиву,
Сврх Језера се хитра утва вије!
Обуци калпак, токе и кадиву -
Јутрос је васкрс мученика свије'!
Пева и кличе наш завичај цео!
Бојана трепти и блеске ђердана
По Скадру баца, где, црвен и зрео,
Слатки плод на њу маше са свих страна.
Гле, тамо, куда шатори се беле
Уз пламенове ватара крај воде,
С цурама стаса вита кô у јеле
Играју оро весници слободе!
На поклон језди херојима зорним
И целуј лица сва, млада и седа!
Они јунаштва махом чудотворним
И патњом грех су искупили деда...
С њима се врати нови живот нама -
И јутрос, кад им песма проби таме,
Мој хладни ђемер од црнога кама
Прсну, и руже зора просу на ме.
Ја сада, ево, на бедему стојим,
Где стег лепрша славе давних дана,
И чедо дижем на рукама својим -
Нека види краљеве мегдана!
Војвода Гојко, одапни тетиву,
Сврх Језера се хитра утва вије!
Обуци калпак, токе и кадиву -
Јутрос је васкрс мученика свије'!