Ја усадих виту јелу
У камену, у грохоту,
И два листа милодуха,
Један стручак босиока,
Један прутац вите лозе. 5
Прође љето, не обиђох,
Прође друго, не отидох,
Дође треће, наканих се.
Приступит' се не могаше
Од висине вите јеле 10
Од трептања милодуха
И два струка босиока,
Од ширине слатке лозе;
Из стабла јој вода тече.
Из њедара челе лете, 15
А у врху вино тече;
Купи челе ђевојчица
За кавадом у њедарца,
Вино љева у ђердане,
Милодухом солуф кити, 20
А босјока киту бере,
Чим да злато дворе мете.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 249.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 385-386.
