Ој девојко, румена ружице!
Ни сађена, ни пресађивана,
Ни студеном водом заливана;
Ни тргана, ни омирисана;
Ни љубљена, ни омилована; 5
Да ли ми те, душо, пољубити? —
Мо'ш, јуначе, колико ти драго:
Башча моја код ливаде твоје;
Ја ћу доћи цвеће заливати,
А ти дођи коње препињати; 10
Љуб', јуначе. колико ти драго,
Ал' ме немој по лицу исклати,
Да ми мајка не позна на лицу.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 443-444.
