С'га Марко два радоста чини,
ћерку дава а сна'у доводи;
ћерку дава село Купиново,
сна'у води село Малиново.
Кад се срели обоји сватови, 5
проговара млада Малиновка:
„Бога вама, куме и старојко,
мен’ је мајка овак' поручила:
кад се сретну обоји сватови,
да се боре оба младожеље 10
да видимо кој’ је бојљи јунак.”
Ал’ говори млада Купиновка:
„Бога вама, куме и старојко,
срамота је у вас да погледам,
а камо ли сас вас да беседим, 15
ал' не може без беседу бити.
Мен’ је мајка овак’ поручила:
кад се сретну обоји сватови,
зет и шура коњи да размене,
сна'а з'лва два зелена венца, 20
а старојке сас жути наглавци,
а кумови сас бели барјаци,
два девера два златна прстена,
а сватови свакојако цвејке.”
Проговара куме и старојко: 25
„'Вала богу, 'вала јединому,
познава се госпоцко колено!”
Песма слави смерносг и разборитост девојке, као и њене мајке. Знатно је развијенија од оне коју је записао Саватнје М. Грбић („Млад Милија младо лојзе сади“, в. „Развитак” бр.6. од 1965, стр. 49.). Пева се као песма бр .5.
