Горска
Назив „горска“ је од горска мајка, а означава несаницу код деце. Бајања ове врсте се срећу код Румуна и Бугара (570, с. 144).
Бајач или мајка забоде девет клинова („шипка") од граничсвог дрвета у ватру, па их запали. Затим узме у једну руку дете, а у другу те „шипке“ запаљене, стане на праг куће и говори басму (бр. 410). После баци „шипке“ напоље, а она се с дететом врати у кућу.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 415-416.