Горо, горо, ти високо растеш,
Да ли храниш у гори хајдуке?
Ја их храним, Турци их побише,
Што побише, а што заробише,
Твоје драго у Стамбол однеше, 5
Везаше му руке наопако,
Ломише му и ребра и руке,
Ал’ се надам опет да нам дође,
Да нам дође, опет да нас нађе.
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 303.
