Гором језде кићени сватови,
горица им листом проговара:
— Куд јездите, кићени сватови,
куд јездите, куд коње морите?
Умрла је прошена дјевојка! 5
На умору мајци говорила:
— Добро, мајко, свате дочекајте!
Старе свате у доње халвате,
младе свате у горње чардаке,
мога драгог у шикли одају 10
нека види гдје сам боловала.
Сваком свату по бошчалук дајте,
моме драгом девет бошчалука,
нек’ их носи за девет година,
нек’ их носи и нек мисли на ме. 15
Нек’ мој драги за мном јадикује,
јадикује и чемерикује!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 467.
