Гором јаже челебија Маше
гором јаше, гори говораше:
— Горо моја, мене боли глава!
А из горе нешто проговара:
— Не боли те ради мене глава, 5
већ са трију лијепих дјевојака.
Ти си једној тврду вјеру дао,
вјеру дао да ћеш је узети.
А другој си златан ланац дао,
трећој дао злаћано прстење, 10
па те куну и ноћу и дању.
Што си оној тврду вјеру дао,
вјеру дао да ћеш је узети,
тавна ноћца кад на земљу пане,
вазда она тебе куне, Маше: 15
— Гдје си, Маше, болила те глава!
Што си оној златан ланац дао,
кад год види онај ланац златни,
вазда она тебе куне, Маше:
— Хајдуци те по гори везали! 20
Што си оној златне бурме дао,
кад год макне бурма на рукама,
вазда она тебе куне, Маше:
— Ти се смако са овог свијета!
Ето, с тог те, Маше, боли глава!25
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 508.
