Гором јаали кићени сватови

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Гором јаали кићени сватови]


Гором јаали кићени сватови,
Гором јаали перјаника брали.
Ал не бере господине Павле!
Већ шјетује своју милу драгу:
Драга моја, драга душо моја! 5
Када дођеш мом бијелом двору,
Изићи ће моја стара мајка,
Изнијеће т винца црљенога,
Полак вина, а полак отрова.
Ти га примај драга душо моја, 10
Ти га примај, ал га пити немој,
Већ га подај старој мојој мајци,
Да ти она у здравље напије,
Ако ли га она пити не ће:
Ти га подај ђеверу до себе; 15
А ђевер ће куму вјенчаноме.
Кум нек даје, ком је љему драго.
Ти си мени девета ђевојка,
Мојој мајци девета кошуља:
Све девет их болана дерала! - 20
Осам их је млади отровала,
(Венуле јој кости од болести!
Ка и моје срце од жалости),
Ни с једном се пољубио нјесам.
Оћу с тобом, драга моја душо! 25
Кад су били двору бијеломе,
Излазила остарела мајка,
Те износи рујанога винца,
Па га даје милој снаши својој:
„Узми, снашо, вина рујанога! 30
Луда била лијепа ђевојка,
Луда била мудро одговара:
„Наздрави ми, мила моја мајко!”
Мајка неће да попије винца;
Већ још нуди милу снашу своју. 35
Снаша даје ђеверу до себе.
Ђевер даје куму вјенчаноме.
Превари се узе чашу вина,
Жив примиче, а мртав одмиче
Али вичу из кола сватови: 40
„Бога вама, господо сватови!
Савијајте свилене барјаке;
Оставите бубње и свирале;
А окрећте пјесму у бугарку;
Што ј Павлова учинила мајка: 45
Вјенчанога отровала кума!”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.:
  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 189-190.