Горачићки епитафи: људи на гласу

Извор: Викизворник

Горачићки епитафи: људи на гласу преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:[уреди]

Оваи билег показуе гди почива раб божи АЛЕКСАНДРА Димитријевић житељ горачки поживи 32 год. престави се 10 фебруара 1865 г.
Бог да му душу прости.
Зимоњића гробље


Овај вечни споменик показује дична домаћина и вредна кућевника МИЛИНКА Царевића Терзића бившег житеља и трговца овог села Горачића кои поживи 45 г. а престави се у вечност 4 јануара 1890 г.
Бог да му душу прости.
Овај споменик подигоше му синови Мића и Цветолик са трудом стараоца Милорада Царевића и Љуба Јоксимовића из Горачића.
Сјеничића гробље


Овде тико почива блаженоупокоени раб божи ЛАЗАР В. Ђорђевић жител горачки кои часно поживи 53 г. престави се 13-г вебруара 1893 г.
Вечна му памјат. Бог да му душу прости.
Овај знак подиже Милан Раковић благодарни зет его когае за наследника оставио.
Ружичића гробље


Под овим ладним спомеником почивају земни остатци дична Срба ВЕЛИМИРА Г. Станковића мајстора и житеља села Горачића кои часно и поштено поживи 40 год. а престави се 18 децембра 1905 г.
Бог да му душу прости.
Овај му спомен подигоше његова браћа Мато Петар и син Тодор.
Ружичића гробље


Ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
МИЛАНА Јеринића поштовани грађанин овог села Горачића кои часно поживи 64 год. а престави се у вечност 10 априла 1932 год.
Бог да му душу прости.
И бивши у рату од 1912 па до 1918 год. као каплар и марвени лекар овог села Горачића.
Познато је да ћемо умрети а са собом ништа не понети до скрштене на прсима руке. Зато треба да се покајемо после смрти покајања нема
(...)
Петковића гробље


ЉУБОМИР П. Јоксимовић из Горачића рођен 1856 год. умро 1949 год. дугогодишњи општински деловођа благајник и књиговођа земљ. задруге и тутор цркве велики економ и домаћин врло бистар и напредан човек.
САВКА жена Љубомира поживе 42 год. умрла 1913 год.
Спомен подигоше син Милован унуци Милош Никола Петар Мирослав Светолик и праунуци Љубо и Михаило Миодраг и Драган и сна Ракина.
Син Љубомиров МИХАИЛО рођен 1890 год. а погибе у рату 1918 год. у држави Сирији Мала Азија.
Сјеничића гробље

Напомене[уреди]

Извор[уреди]

  • Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.