Горачићки епитафи: крајпуташи

Горачићки епитафи: крајпуташи преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:

Овај билег показује тјело покојног КОСТЕ Константиновић[а] из Рогаче бивши војник II класе Трнавског батаљиона кои у 36 години свог живота јуначки борећи се против Турака за славу и слободу Срба у борби [на] Соколовици код Пазара погинуо (...) јунија 1876 год.

Бог да му душу прости

(...)

Крајпуташ у Циганском гробљу

Овај споменик показује почившег НЕЂЕЉКА Вилотиевића из Рогаче бив. војник 1-ве класе десетар Трнавског баталио[на] које у 40 год. живота свог храбро борећи се у рату против Турака за славу и отечество српско под владом књаза Милана М. Обреновића а погинуо у битци на Радојевцу 6-ог октомбра 1876 г.

И Бог да му душу прости

(...)

Крајпуташ у Циганском гробљу

Овај спомен вако овде вели родитељ ми ту ђе срце жели (...) ко свог сина пара данас није ИВАНА сина Уроша Поповића из Горачића удаљен је преко целог света од душманин[а] крабро Иван у 21 год. погибе на Шапцу борећи се са непријатељом аустринске царевине сарањен је у Шабцу у Каменом шору у Ратарској башчи 7 августа 1914 г.

Бог да му душу прости.

Овајму жалосни споменик подигоше отац и мајка Пера и син Ратко од 4 године и супруга Дринка.

Овај спомен писа имењаку Иван Давидовић за успомен[у].

Крајпуташ у Поповићима

МИЛОВАН Јевремчевић из Горачића пож[иви] 23 год. а погибе на Степојевцима 19-IX-1914 г. борећи се за своју отаџбину.

Бог да му душу прости.

Спомен подижу синовци Веселин и Андрија.

Порта цркве у Горачићима

Овај спомен показује БРАНКА Сатарића из Горачића војник 2 чете I бат. 10 пук живијо 45 год. а погибе [у] аустринском рату 14 октобра 1914 год.

Бог да му душу прости. Слава му.

Овај спомен сподиже син Милан и стараоц Радомир Јоловић.

Крајпуташ у Драгачици

Овај белег код овог храма показује успомену поштеног грађанина и храброга војника ДОБРОСАВА Радосављевића из Губереваца бившег редова 2 чете 1 батаљона допунског пука који у 45 год. као војник даде свој живот за отаџбину и погибе 8-ог новембра 1914 год. код Смедерева.

Бог да му душу прости.

Овај му спомен подиже његова благодарна супруга Стојка са девером Светозарем и Јовом и Десанком 1921 год.

Порта цркве у Горачићима

КРСТО ЂУРОВИЋ из Горачића пож. 28 г. војник I чете III батаљона X пука учествова у рат од 1912, 1913, 1914 г. а погибе 1915 г. на аустриском фронту.

Бог да му душу прости.

(...)

Крајпуташ у Драгачици

ВУЧИЋ пок[ојног] Милуна Ђуровића из Горачића пож. 21 г. а као регрут ступи у рат са аустриском [војском] погибе у Приштини 1915 г.

Бог да му душу прости.

(...)

Крајпуташ у Драгачици

РАДОИЦА Поповић из Горачића војник 1 чете 1 батаљона 10 пука 1 позива поживи 27 год. а у рату погибе 1915 год.

Бог да му душу прости.

Спомен сподижу синовац Никола сна Настасија унук Милош и унука Драгојла.

Крајпуташ у Поповићима

ВЛАДИМИР Поповић из Горачића поживи 18 год. а умро 1915 год. у Приштини као интерниран од Аустријанаца и тамо је сарањен.

Бог да му душу прости.

Спомен му сподижу синовац Никола сна Настасија унук Милош унука Драгојла.

Крајпуташ у Поповићима

САВА Поповић из Горачића војник 2 чете 1 батаљона 10 пука 2 позива поживи 39 год. а погибе 17 октобра 1915 год. на Тресибаби тамо је сарањен.

Бог да му душу прости.

Спомен сподижу унук Милош унука Драгојла.

Крајпуташ у Поповићима

Приђи ближе српски мили роде те прочитај овај тужни натпис овде где показује дична Срба ТИКОМИРА Јелића из Горачића бивши војник 2 чета 2 баталион 10 пука I позива који је учествова у свима ратовима од 1912 па до 1915 г. храбро борећи се за слободу своје отаџбине борећи се са Бугарима крвопилцима и погибе на Брестовом долу 17 октобра 1915 г. своје младости од 25 год.

Па тек ми младост у напредак пође

конац смрти и судбина дође

те и моје тело несложик овде

Збогом роде

ја одок одакле се повратити нећу

а ви цркви положите свећу.

Овај му спомен подиже његова супруга Перса и кћер Јулијана у 1923.

Порта цркве у Горачићима

Ратни споменик ОБРЕНА Радосавчевића из Горачића војника II чете I бат[аљона] Крушевачких резервних трупа. Живео 40 год. а учествовао је у ратовима као храбар војник рањен је на положају у Крупњу и упућен у Милановачку болницу и умро у истој болници туе и сарањен 15-ог децембра 1915 г.

Слава му.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подижу супруга Рајка и ћерка Драгојла.

Порта цркве у Горачићима

ИС ХС НИ КА

Споменик показује тело пок. храброг ратника Драг (...) а који часно поживи 45 година а борећи се за своју отаџбину и слободу умро је од ратних напора 20 децембра ту је и сарањен код Скадра 1915 г.

Слава му на оном рајском свету.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше му син Милутин и супруга Станица и кћер Наталија.

Порта цркве у Горачићима

За успомену моме сину ПАВЛУ С. Кнежевићу из Горачића који поживи 18 г. а умре 1915 г. од ратних напора бранећи своју отаџбину од непријатеља.

Овај спомен подиже му ожалошћена мати Љубица сестра Пауна и зет Љубо 1921 године.

Умре у Ћустендилу 22-12-1915 г.

Порта цркве у Горачићима

Ево овде овај спомен стоји нека чита ко ратника воли ТИЈОСАВ Ћендић из Губереваца војник I чете I батаљона резерних трупа поживи 19 г. а умре на острву Виду 16 јуна 1916 год.

Бог да му душу прости.

Спомен му подиже брат Бранисав и синовци.

Порта цркве у Горачићима

ДУШАН ЗИМОЊИЋ из Горачића рођ. 26 – XI 1918 год. служијо у кадру као рег[рут] поживијо (...) Мобилисан 1941 год. у Крагујевцу. (...) заробљен и инрениран у Немачку варош, [где је умро 1942. године].

Бог да му душу прости.

Спомен подижу ожалошћени отац Миљојко и супруга (...)

Породично имање

ВИТОМИР Ћендић из Губереваца поживи часно 33 г[одине] а као наредник у рату погибе од Немаца у (...) 1945 г. у Срему 17 I 1945 г.

Спомен му подижу браћа Десимир Миломир мајка Миљка и жена Радмила.

Порта цркве у Горачићима

РАДОЈКО син Миленка и Станице Вукајловић из Губереваца поживи 21 г[одину] као : војник 2 чете 2 батаљона 5 бригаде погибе у Дубрави 1 маја 1945 г.

Бог да му душу прости.

Спомен му подижу ожалошћени родитељи и браћа Драган Миљојко и Исаило и жена Љубинка.

Порта цркве у Горачићима

Извор

• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.