На бејану на Вратник-Мејдану,
Под орахом и под јоргованом
Пије пиво гонџе Абдулаху,
Пије гонџе пиво и ракију,
А тамбуром дертове разбија. 5
Кахарли је лица и погледа,
Тужна збора, жалосна говора;
Карале га хоџе и хаџије:
»Што је теби, гонџе Абдулаху,
Па ти пијеш пиво и ракију, 10
Па ти чиниш божјега харама?«
Одговара гомџе Абдулаху:
»Прођ’те ме се, хоџе и хаџије!
Није мени ни до мога нама,
А камоли до вашег харама —: 15
Синоћ ми се удала дјевојка
Са прстена и испод јемена,
Удала се моја Умихана,
Удали је бабо и маћеха
За суђена, ал' за нељубљена! 20
Јутрос мени први хабер стиг’о,
Па ме тешки јади покопали.
Није шала — три године дана
Гледала ме млада Умихана,
А синоћ је за другог удана. 25
Зато пијем пиво и ракију,
С њима своје дертове разбијам!
Остав'те ме, хоџе и хаџије,
Доста ми је и кахара мога,
А камоли вашег приговора!30
