Голубенце воду пије, дос,
више село на језеро.
Сьви му се сь(и)ви сокол дос
сьви му се да га грабне дос.
Мома му се жално жали дос: 5
„Немој сок'ле живми бија, дос
оно мајку рано буди, дос
док’ се мајке зора зори, дос
зора зори петли појев, дос
петли појев дьн се бели, дос. 10
Референце
Извор
Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2015., стр. 344.
