| песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]
|
- Гле красоте...
Гле красоте, гле дивоте:
Ветар преста, мирно, ти'о;
Дан данашњи срце м' оте,
Чисто бих га пољубио.
Ни врућине, зиме није,
Тек најлепше, хладовина:
У хладу се слатко — пије;
Дај, девојко, — дај ми вина!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|
- ↑ Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
- ↑ Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 10—11.
