Гле Стојана, белог грађанина,
како трчи по тесни сокаци!
У сокаци шарена је чешма,
а на чешму млада је невеста.
„Мори снашке, мори бре невесто, 5
што је глума у тој ваше село?“
„Ој Стојане, бели грађанине,
та д'н'ске Јанина је свадба.“
„Мори снашке, мори бре невесто,
поздрав носи на туј белу Јану, 10
поздрав носи од њојног мерака.“
Т'г је она на свадбу отишла.
„Ја искочи, мори снашка Јано,
да ти кажем једно „живо-здраво“,
„живо-здраво“ од твојег мерака.“ 15
Гочобије чукање станаше,
а сватови у чудо паднаше:
што се толко Јана затрчала!
Искочила у тесни сокаци;
туј је нашла њојнога мерака; 20
туј лафила никој два-три лафа,
туј лафила, туј мртва паднала.
