Мајка кара Алију
И невјесту Ајрију
„А мој сине, Алија!
„Не слуша ме Ајрија,
„Не ће Ајра да ради, 5
„Већ се с мајком инади.“
Кад то чуо Алија,
Он поћера Ајрију,
Побјеже му Ајрија,
Затвори се у чардак, 10
Кад то виђе Алија,
Удри ногом у врата,
Сам се чардак отвори,
Моли му, се Ајрија:
„A Бога ти, Алија! 15
„Не удри ме по пасу,
„Већ ме удри по врату."
То не слуша Алија.
Већ је удри по пасу,
Мужко чедо проплака. 20
Кад то виђе Алија,
Он узима то чедо,
Па га носи мајчици:
„На ти мајко то чедо,
„Нит' ћеш виђет' Алије, 25
„Ни невјесте Ајрије.
Пак он оде низ поље,
Сретотше га кајини,
Мила браћа Ајрина,
Пак говоре Алији; 30
„О Бога ти, Алија!
„Како нам је Ајрија?"
Одговаря Алија:
„Добро вам је Ајрија.
„На чардаку заспала." 35
Пак одоше кајини,
Мила браћа Ајрина,
Кад виђеше кајини,
Да је мртва Ајрија,
Вратише ее низ поље 40
Сустигоше Алију,
Поrегоше ножеве,
Посјекоше Алију,
Сараңише Алију,
И невјесту Ајрију.45
Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине, (Женске). Скупио их и на свијет издао јеромонах Богољуб Петрановић, учитељ. Књига прва, у Сарајеву, у Босанско-вилајетској штампарији 1867., стр. 327-329.
