Герзелез Алија, царев мејданџија
0001 Откако је царство постануло,
0002 Није царе влаха помилово,
0003 До ли Мурат од Сибиња Јанка.
0004 Цара двори Сибињанин Јанко
0005 У Стамболу за три годинице.
0006 Кад четврта настала година,
0007 Јанка царе боље помилово,
0008 Од мила му ата поклонио
0009 Из шездесет тавле и четири
0010 Најбољега, тавлибашу ђогу.
0011 Јанко ђогу храни у Стамболу,
0012 Цара двори још пуну годину.
0013 А кад пета настала година,
0014 Онда Јанку Сибињ на ум паде
0015 И његова билогрла љуба
0016 И његових до шест братинаца.
0017 Јанко себе спреми и ђогата,
0018 Па остави цара у Стамболу,
0019 Оде Јанко својој домовини.
0020 Њега браћа липо дочекала,
0021 А двори га билогрла љуба.
0022 Јанко храни ђогу код Сибиња,
0023 Све дан по дан за пуну годину.
0024 Кад година нахрани ђогата,
0025 Једно јутро Јанко подранио,
0026 Јанко сио, а браћа код њега,
0027 Они пију канда проливају.
0028 Кад се браће седам понапило,
0029 Већ им винце удрило у лишце,
0030 А ракија оком закрвави,
0031 Пјана браћа еглен отворила,
0032 Па Илијца најмлађи говори:
0033 „Брате Јанко од матере драги!
0034 Наске седам браће од матере,
0035 Никола је братац најстарији,
0036 А ти средњи намах за Николом,
0037 Што си свео турскога ђогата,
0038 У нас бољи ати на јаслама.“
0039 Онда вели Сибињанин Јанко:
0040 „Илијица, брате понајмлађи!
0041 Е сад ћемо коње изјахати,
0042 Да виђамо, ко бољега јаше.
0043 Видит ћете, све шест браће моје,
0044 Што сам турског цара подворио
0045 У Стамболу четири године.“
0046 Седам браће на ноге скочише,
0047 Сваки свога ата посиднуо,
0048 Јанко свога Стамболију ђогу,
0049 Када браћа коње разиграше,
0050 Отискују копља убодице,
0051 Браћи вели Сибињанин Јанко:
0052 „Давор мојих све шест братинаца!
0053 Који бољег јаше ата мамна?“
0054 А Никола њему говорио:
0055 „Брате слатки, Сибињанин-Јанко!
0056 Како посто и од мајке отпо,
0057 Таквог ата ја видио нисам,
0058 Ни да с’ море таки ождрибити.“
0059 Ате скачу све шест братинаца,
0060 Међу њима Сибињаниин Јанко,
0061 Па се билој повратише кули,
0062 За готову толу засидоше,
0063 Окренуше чашом на около,
0064 Онда вели Сибињанин Јанко:
0065 „Давор мојих све шест братинаца!
0066 Виђасте ли Стамболије мога!
0067 У турског су цара честитога
0068 Још шездесет тавле и четири,
0069 Све су пуне ата празовитих,
0070 А већ ’наког ни у цара нејма,
0071 Ни у турских све шест паха нејма.“
0072 А Никола кад разабра ричи:
0073 „Мучи, Јанко, немој будалити!
0074 У турскога цара у Стамболу
0075 Има, брате, свашта изобила.“
0076 Њега Јанко из све главе викну
0077 „Е мој брате Никола од мајке!
0078 Ево т’ вира од Јанка рођеног:
0079 Штогод има Стамболија младих,
0080 Ја би сваком на мејдан изашо;
0081 А на оном Стамболији ђоги
0082 И цару би на мејдан изашо.“
0083 Никола му опет говорио:
0084 „Прођ’ се, Јанко, прећеро си пићем,
0085 Не спомињи цара у Стамболу!
0086 Да он пружи од Стамбола руку,
0087 Он би теби очи извадио
0088 У Сибињу у нашој одаји.“
0089 Кад чу Јанко, то му мучно било:
0090 „Чујете ли, све шест братинаца!
0091 Ево вами вира од менека,
0092 Ја ћу цара на мејдан зовнути.“
0093 То им каже, па на ноге клиси,
0094 Намах Јанко билу књигу пише:
0095 „Чујеш, турски царе у Стамболу,
0096 Турски царе, а султан-Мурате!
0097 Дворио сам тебе у Стамболу,
0098 Ти си мени ђогу поклонио
0099 Најбољега тавлибашу свога;
0100 Ако ниси млада Стамболкиња,
0101 Ход’ дер мени на мејдан изиђи
0102 Под наш Сибињ на мејдан јуначки;
0103 Ако не смиш на мејдан изићи,
0104 Ти ми за се шаљи мејданџију;
0105 Ако не м’реш мејданџије наћи,
0106 А не мереш тахта оставити,
0107 Ти ми шаљи седму султанију,
0108 Уз њу седму шаљи тарафхану!“
0109 Јанко књизи књигоношу нађе,
0110 Момак оде низа сиње море,
0111 Носи влашчић књигу у проципу
0112 На вранчићу коњу помамноме.
0113 Све дан по дан кад у Стамбол дође,
0114 Јоште није дошо до сараја,
0115 До сараја султан-Муратових,
0116 Угледа га мухур-сахибија,
0117 Пред њег турну до дви пашалије,
0118 Поведоше влашче садразему,
0119 А садразем узе књигу билу,
0120 Влаху даде тријест маџарија,
0121 Влах се Јанку натраг повратио,
0122 Отписа му од Стамбола нејма
0123 Све дан по дан за пуну годину.
0124 Опе Јанко књигу направио,
0125 И ту књигу посло до Стамбола,
0126 И ту књигу себи повратио
0127 У Стамболу садраземе царски.
0128 Тако било за седам година,
0129 Седам цару књига оправио,
0130 На ни какву отписа му нејма.
0131 Онда Јанко осму направио:
0132 „Чујеш, царе, чуј, султан-Мурате!
0133 Седам сам ти књига оправио,
0134 Ето т’ сада осма књига моја!
0135 Ако мени сада не пошаљеш,
0136 Не пошаљеш мејданџије свога,
0137 Не пошаљеш седме султаније,
0138 Не пошаљеш седме тарафхане,
0139 Ја ћу теби под Стамбол изићи,
0140 Онде ћу те на мејдан зовнути,
0141 Гдје гледају стамболске хануме.“
0142 Опет књизи књигоношу нађе,
0143 Књигоноша кад у Стамбол дојде,
0144 Угледа га царев садраземе,
0145 Опет сврати књигоношу себи,
0146 Гледа књигу Јанка од Сибиња,
0147 Па говори влаху књигоноши:
0148 „Стан’, влашчићу, док од цара дођем,
0149 Бит ће Јанку отпис од Стамбола.“
0150 Узе књигу и све седам књига,
0151 Што је посло Сибињанин Јанко.
0152 Кад упаде садразем прид цара,
0153 Седам пута зара пољубио,
0154 Осам књига пред цара бацио,
0155 Цар алифет шехислама викну:
0156 „Шехисламу, драга лало моја,
0157 Виђај књиге, па их право кажи!“
0158 А шехислам паде на колина,
0159 Узе седам књига написатих,
0160 Књиге гледа, а цару говори:
0161 „Све седам је књига од Сибиња,
0162 Цар алифет, од твојега Јанка;
0163 Што си њега, царе, помилово,
0164 Сад се Јанко аси учинио,
0165 Тебе зове на мејдан јуначки.
0166 Ако не смиш тахта оставити,
0167 А ти њему шаљи мејданџију,
0168 Ако л’ не смиш на мејдан изићи,
0169 Ти му шаљи седму султанију,
0170 Уз њу седму шаљи тарафхану.
0171 Ево осму књигу направио,
0172 Да ће теби под Стамбол изићи,
0173 Овде ће те на мејдан зовнути,
0174 Гдје гледају стамболске кадуне.
0175 Него, царе, светачко колино!
0176 Говорит ћу, јер је за потрибу:
0177 Ћитаб тахта не да оставити;
0178 Да оставиш тахта у Стамболу,
0179 Већ не мереш турски царе бити.“
0180 Тад садразем цару говорио:
0181 „Цар алифет, светачко колино!
0182 Дедер купи диван око себе,
0183 Ти позови лале и везире,
0184 Мухурлије, па све учтуглије,
0185 Учтуглије, па све ићтуглије.“
0186 Садразему царе говорио:
0187 „Шаљ’ ичаге на четири стране,
0188 Нек се диван скупи око мене!“
0189 Диван купи садраземе царски,
0190 Диван купи за три дана била.
0191 Кад четврти данак освануо,
0192 Састаше се лале и везири
0193 На дивану цара честитога,
0194 Најстраг лала Мехметпаша ујде.
0195 Царе викну шехислама свога,
0196 А шехислам књиге извадио,
0197 Право гледа, а правије каже.
0198 Када лале чуле и везири,
0199 Свак прида се главу оборио,
0200 Онда вели Мехметпаша царски:
0201 „Цар алифет, светачко колино!
0202 Имаш доста мала и ирада,
0203 Ти обричи мала готовину,
0204 За те ће се наћи мејданџија.“
0205 Цар подиже испод зара главу:
0206 „Чујете ли, моје мухурлије!
0207 Ко год за ме на мејдан изиде
0208 И погуби Сибињанин-Јанка,
0209 Дати ћу му седму султанију,
0210 А дати му седму тарафхану;
0211 Дат ћу њему мухур са деснице,
0212 Код себе му градити сараје,
0213 Први ће ми бити мухурлија.“
0214 Кад то чуше лале, па везири,
0215 Царских шаљу за седам телала,
0216 Они вичу, а благо обричу:
0217 „Та је л’ мајка родила јунака,
0218 Ко би Јанку на мејдан изишо
0219 За нашега девлет-падишаха?“
0220 Они вичу за три дана била,
0221 Ал тог жива нејма ни рођена,
0222 Да сми Јанку на мејдан изаћи.
0223 А садразем сузама пролио:
0224 „Та нека те, цареви Стамболу!
0225 Ти, да Бог да, ватром изгорио,
0226 Ја те била куга поморила,
0227 Кад јунака у тебика нејма!“
0228 Опет посла цареве телале.
0229 Кад се били они повратили
0230 Крај сараја Бошњак-Мехметпаше,
0231 Они вичу и Стамбол проклињу,
0232 А њих слуша Ибро кахвеџија,
0233 Кахвеџија Бошњак-Мехметпаше,
0234 Кахвеџија паши полетио:
0235 „Господару, царев мухурлија!
0236 Да ја смидем пред цара изаћи,
0237 Ја би за њег на мејдан изишо
0238 Копилету Сибињанин-Јанку.“
0239 Тад садразем повика телале:
0240 „Стан’те туде, цареви телали!
0241 Ви сте сада нашли мејданџију.“
0242 Паша води кахвеџију свога,
0243 А садразем пашу дочекао.
0244 „Царска лало, ески Мехметпашо!
0245 Зар брез тебе мејданџије нејма?“
0246 Уведоше кахвеџију Ибру,
0247 Свеказаше цару честитоме.
0248 Ибру царе руком погладио:
0249 „Давор Ибро Мехметпаше мога!
0250 Ако тебе мио Бог поможе,
0251 Те ми згубиш Сибињанин-Јанка,
0252 Ти си до сад био кахвеџија,
0253 Одселе ћеш мухурлија царски.“
0254 Па дозива мухур-сахибију:
0255 „Води мени мејданџију мога
0256 Сад до тавли и до ата мојих,
0257 Дајте њему ата најбољега!“
0258 Оде Ибро с мухур-сахибијом,
0259 Отварају све тавле цареве,
0260 Бира Ибро ате празовите,
0261 Њему вели сеизбаша Јуре:
0262 „Већ си седам тавли отворио,
0263 А не мореш себи ата наћи.
0264 Дедер мени по истини кажи,
0265 За што тражиш ата за себека?“
0266 Њему Ибро по истини каже.
0267 Не зна Ибро, жалосна му глава,
0268 Да је царев сеизбаша Јуре,
0269 Да је сестрић Сибињанин-Јанка.
0270 Њему Јуре тихо говорио:
0271 „Давор Ибро ески Мехметпаше!
0272 Теби ата знадем понајбољег,
0273 Што је скоро сишо од Мисира,
0274 Од Мисира, шаха мисирскога,
0275 Баш на име тавибаша ђого,
0276 Највиши је од свих ата царских.“
0277 Јуре знаде мисирлију ђогу,
0278 Злоглав ђого шаха мисирскога,
0279 Кад полети, уставит се не ће.
0280 Он одапе мисирлију ђогу,
0281 Предаде га кахвеџији Ибри.
0282 Опремише мисирлију ђогу,
0283 Обукоше кахвеџију Ибру
0284 Све у срму и жежено злато,
0285 Воде Ибру цару честитоме,
0286 Царе вели мејданџији своме:
0287 „Када појдеш до Сибиња града,
0288 Узми војске колико ти драго,
0289 Сарашћера којег теби драго,
0290 У мене су до три садразема.“
0291 Кад чу Ибро, цару полетио:
0292 „Не ћу, царе, садразема твога
0293 Никаквога, да сарашћер будне,
0294 Већ а хоћу Мехметпашу твога,
0295 Што ј’ у Босни био на везирству.
0296 Дај ми војске дванаест хиљада,
0297 Дати ћеш ми на мору ђемију,
0298 На ђемији шездесет топова.“
0299 Све то чуо сеизбаша Јуре,
0300 Јуре књигу од Стамбола пише:
0301 „Мој ујаче, Сибињанин-Јанко!
0302 Ево теби Бошњак-Мехметпаше,
0303 Он ти Ибру води кахвеџију,
0304 Да т’ за цара буде мејданџија;
0305 Ја му дао злоглава ђогата,
0306 Ради добру страху направити
0307 И под Ибром ђогу уплашити,
0308 Ти ћеш њега лако погубити.“
0309 Сеизбаша књигоношу нађе,
0310 Посла прије књигу до Сибиња,
0311 Прије ћ’ Ибре до Сибиња сићи.
0312 Мехметпаша сутра подранио,
0313 А садразем њега дочекао,
0314 Па га води у кршле цареве,
0315 Узе војске ванаест хиљада
0316 И на мору велику ђемију,
0317 На којој је шездесет топова.
0318 Када паша војевати појде,
0319 На Стамболу пукоше топови,
0320 У ђемију кад паша униде
0321 И сва војска у ђемију ујде,
0322 На ђемији тргоше топови.
0323 Мехметпаша оде војевати
0324 Све дан по дан уза сиње море.
0325 Гдје Дунаво у море излиже,
0326 Мехметпаша устави ђемију,
0327 Јер ће туде конак учинити.
0328 А војнике пушћа по обали,
0329 Проходаше по обали Турци
0330 Вас дуг данак, док им нојца дојде.
0331 Опет паша конак учинио,
0332 Уз Дунаво окрену ђемију,
0333 Паша вас дан иде уз Дунаво,
0334 Код обале устави ђемију,
0335 Па изводи цареве војнике.
0336 Окренуше под Сибињ проклети,
0337 Паша биле пење чадорове.
0338 Из Сибиња угледаше крањци,
0339 Брат Никола Јанка повикнуо:
0340 „Ево, Јанко, сад цареве војске!“
0341 Ал се Јанко из грохота смије:
0342 „Нека војске, драгом Богу фала!
0343 Сад ћеш виђат свога брата Јанка.“
0344 Јанко себе и ђогата спреми,
0345 Па подвикну Сибињанин Јанко:
0346 „Мехметпаша од турског Стамбола!
0347 Је л’ ми царе посло мејданџију,
0348 Мејданџију кахвеџију твога?
0349 Нек излази, да се огледамо!“
0350 Том се чуди Мехметпаша царски,
0351 Јадан паша ни за што не знаде.
0352 Паша викну кахвеџију свога:
0353 „Јаши, Ибро, мисирлију ђогу!“
0354 А кад Ибро изјаха ђогата,
0355 Бога викну, Бога Јанко прими:
0356 „Како ћемо мејдан подилити?“
0357 „Твоје звање, твоје обирање.“
0358 Солдати им мејдан размирише
0359 У дуљину шездесет копаља,
0360 У ширину дваест и четири.
0361 Јанко викну са ђогата свога:
0362 „Зајаш’, Ибро, од оног биљега,
0363 А ја хоћу од овог биљега,
0364 Гдје с’ сритнемо, да се ударимо!“
0365 Када Ибро у Јанка погледа,
0366 Ал у Јанка копље у десници
0367 Се у горског опкројито вука
0368 Од јабуке пак до десне руке;
0369 На врх копља међедија глава,
0370 Намистита глава на гајтане,
0371 Она зива ко канда је жива,
0372 Намах Ибри зло на уми паде.
0373 Кад рекше, коњи потекоше.
0374 Обојица копља отиснула,
0375 Баци Јанко своје пред ђогата,
0376 Прид њег паде глава међедија,
0377 Она зива баш канда је жива,
0378 Ђогат фркну у оби ноздрве,
0379 Натраг с’ трже, па ђогат побиже;
0380 Ибро г’ запти, ал му фајде нејма,
0381 А за њиме Сибињанин Јанко,
0382 Ибру стиже, сабљом ударио,
0383 Паде глава Ибре кахвеџије.
0384 Јанко глави ни мукает није,
0385 Ђогу скаче, Мехметпашу виче:
0386 „А зар у вас мејданџија нејма,
0387 Брже м’ бољег шаљи мејданџију!“
0388 Мехметпаша мејданџију најде,
0389 И тог Јанко главом раставио.
0390 Јер је млого више хесабити,
0391 Јанко дван’ест згуби мејданџија.
0392 Ђогу игра, Мехметпашу виче:
0393 „Ево згубих дван’ест мејданџија,
0394 Имате ли бољег мејданџију?“
0395 Онда паша сузама пролио:
0396 „Овде теби мејданџије нејма.“
0397 „Кад је тако, Бошњак-Мехметпаша,
0398 А ти враћај до Стамбола војску,
0399 Нек ми царе шаље султанију,
0400 Од Стамбола седму тарафхану,
0401 Ја нек иде, да се огледамо!“
0402 Мехметпаша завио бајраке,
0403 Од Сибиња он поврати војску,
0404 Низ дунаво до ђемије дојде
0405 И уведе у ђемију војску.
0406 Нујан паша иде низ Дунаво,
0407 Низ Дунаво, па низ сиње море.
0408 Мехметпаша кад Стамболу сиђе,
0409 Не пуцају цареви топови;
0410 Оде војска свак на мисто своје,
0411 Мехметпаша у своје сараје.
0412 Кад прид цара на диван улијде,
0413 Зара љуби, а теменах чини,
0414 Цар алифет зара одигнуо:
0415 „Лало моја, ески Мехметпаша!
0416 Јеси л’ био под Сибињом клетим?“
0417 Паша цару по истини каже.
0418 Када царе разабрао ричи,
0419 Опет девлет диван учинио,
0420 Цар алифет зара одигнуо,
0421 Помоли се, а на диван викну:
0422 „Давор моје лале и везири!
0423 Ево послах Бошњак-Мехметпашу,
0424 До Сибиња свео мејданџију,
0425 Тога му је Јанко погубио
0426 И још дван’ест других мејданџија,
0427 Па је Јанко мени поручио,
0428 Када бољег мејданџије нејмам,
0429 Да му седму пошљем султанију,
0430 Од Стамбола седму тарафхану,
0431 Или да му на мејдан изидем.
0432 Сад је мени велика срамота,
0433 Ћитаб тахта не да оставити,
0434 Да ја Јанку на мејдан изидем.
0435 Брже м’џевап, драге лале моје!“
0436 А свак мучи, прида се погледа,
0437 Нико с царем не зна говорити.
0438 Ал упаде Бошњак Мехметпаша,
0439 Седам пута зара пољубио
0440 И под царом пољуби срџазу,
0441 Цар алифет зара одигнуо:
0442 „Гдје си, лало, Бошњак-Мехметпаша?
0443 Ево питам својих мухурлија
0444 И везира, сам их Бог убио,
0445 Нико м’ џевап учинити не ће.“
0446 Цару вели бошњак Мехметпаша:
0447 „Цар алифет, светачко колино!
0448 Дедер распи диван од себека,
0449 Ћерај, царе, шехислама свога,
0450 Ја ћу теби џевап учинити.“
0451 Намах царе диван разасуо
0452 И оћеро шехислама свога.
0453 Онда паша цару говорио:
0454 „Цар алифет, светачко колино!
0455 Ти кад си ми мухур поклонио,
0456 Па у Босну посло на везирство,
0457 Муртати су мене облагали,
0458 А ти си се на ме расрдио,
0459 Из Босне ме сургун учинио
0460 Преко мора у Анадолију.
0461 Ту сам седам био годиница,
0462 Ти се опет на ме смиловао
0463 И опет си мене повратио,
0464 За то ћу ти сада казивати:
0465 Овде теби мејданџије нејма,
0466 Да спрам Јанком стане на мејдану,
0467 Јер си Јанку поклонио ђогу,
0468 Баш најбољег тавлибашу свога.
0469 Нег да хоћеш мене послушати,
0470 Дедер прави бијела фермана,
0471 Па га шаљи на Босну цареву
0472 Својој лали Герзелез-Алији
0473 На Гласинац више Сарајева,
0474 Он ће за те на мејдан изаћи.“
0475 Када царе те разабра ричи,
0476 Грохнуше му сузе низ образе:
0477 „Што то, лало, Бошњак-Мехметпаша!
0478 Што спомињеш Босну племениту?
0479 Да ми лала ниси прва моја,
0480 Сад би тебе главом раставио,
0481 Кад је ево сад седам година,
0482 Како ј’ моја Босна приложила,
0483 Приложила Бечу и ћесару.“
0484 Кад то чуо Бошњак Мехметпаша,
0485 Сузе проли, а зару потече,
0486 Зара љуби, а теменах чини:
0487 „Цар алифет, светачко колино!
0488 Дедер прави бијела фермана
0489 На Гласинац више Сарајева:
0490 Ак’ не дојде Герзелез Алија,
0491 Не будене ли Босна племенита,
0492 Падишаху, сад у твојој руци,
0493 Ето сабље, ево моје главе!
0494 Већ су теби Босну облагали,
0495 Баш шехислам, прва лала твоја.
0496 Ево пуних седам годин дана
0497 Ти на Босну не шаљеш улефе,
0498 А не шаљеш бијела фермана.“
0499 Султан Мурат сузама пролива:
0500 „Лало моја, Бошњак-Мехметпаша!
0501 Ако будне то истина права,
0502 Да је Босна сад у мојој руци
0503 И на Босни Герзелез Алија,
0504 Ти си ески био Мехметпаша,
0505 Одселе ћеш мухурлија први.
0506 Кад то чуо Бошњак Мехметпаша:
0507 „Цар алифет, тако ти курана!
0508 Ја ћу теби ферман направити,
0509 А не зови шехислама свога,
0510 Ти ’ш на ферман туру ударити,
0511 Дат ћеш мени ферман у десницу,
0512 Нека нико у Стамболу не зна
0513 Посли мене и твог садразема.“
0514 Кад те царе ричи разабрао:
0515 „Пиши ферман, како теби драго!“
0516 Мехметпаша био ферман пише,
0517 А цар на њег туру ударио,
0518 Па га даде Мехметпаши глави.
0519 Мехметпаша то тешко дочека,
0520 Узе ферман, па под хрку баци,
0521 Добро крије царева фермана,
0522 Док он нађе садразема царског:
0523 „Дај ми својих седам пашалија,
0524 У које се мореш поуздати,
0525 Ноћу шаљи до мојих сараја!“
0526 „ „Хоћу, паша, колико ти драго,
0527 Мехметпаша, царев пријатељу!
0528 Ако цару нађеш мејданџију,
0529 Док ти будне у животу глава,
0530 Знат ће за те царе у Стамболу.“ “
0531 Док дан пројде, тавна ноћца дојде,
0532 Кад одоше у џамије Турци,
0533 У џамије клањати јацију,
0534 Мехметпаша спреми пашалије,
0535 Паша кричи својим пашалијам:
0536 „Кад се ферман носи од Стамбола,
0537 Не носи се ферман у нидрима,
0538 Већ се ферман носи на прсима.“
0539 Мехметпаша на ђогата фрци,
0540 Уз њег царских седам пашалија,
0541 Проведе их на седамкапија,
0542 А код седме са ђогата фрци,
0543 Па извади ферман из нидара,
0544 На ферману ово направио:
0545 „Лало царска, Герзелез-Алија!
0546 Ево цара чудан мејдан нашо
0547 Од ђидије Сибињанин-Јанка.
0548 Царе му је слао мејданџије,
0549 Дван’ест их је Јанко погубио,
0550 Сад већ цару мејданџије нејма.
0551 За вас царе не зна у Стамболу,
0552 Јер је Босна цару облагата,
0553 До сад није у царевој руци.
0554 Ван чим теби царев ферман стигне,
0555 Шарца јаши, ходи до Стамбола.
0556 Оде глава Бошњак-Мехметпаше,
0557 Јер сам цару нашем казивао,
0558 Да је Босна сад у царској руци,
0559 А ти да си више Сарајева,
0560 Ти ’ш за цара на мејдан изићи
0561 Код Сибиња Сибињанин-Јанку.“
0562 Кад написа паша на ферману,
0563 Најбољем га даде Татарину,
0564 На прсих му ферман притврдио,
0565 Па говори царским пашалијам:
0566 „Дицо моја, већ еј-сахатиле!
0567 Нос’те ферман, што брже морете,
0568 Јаш’те коње и ноћом и даном,
0569 Мињајте их до Босне цареве.“
0570 Кад то царске чуле пашалије,
0571 Мехметпаши руку изљубише,
0572 Отискоше Татарини мамни,
0573 Они јашу и ноћом и даном.
0574 Вакат био, кад на Босну сишли,
0575 Јесенски се пригодио данак,
0576 А допаде све седам татара
0577 Билој ули Герзелез-Алије,
0578 Пашалије викнуше Алију.
0579 Не чу нико у ћемерли кули
0580 Него мати Герзелез-Алије;
0581 Стара мене до пенџера дојде,
0582 Виђа старка пашалије царске,
0583 А у ејдног ферман на прсима.
0584 Стара виче Алијина мајка:
0585 „пашалије цара честитога!
0586 Овде нема мог Алије сина,
0587 Нег ето га ниже куле биле,
0588 Гдје он брна на шарцу шеницу.“
0589 Кад то седам чуло пашалија,
0590 Они лете Герзелез-Алији.
0591 Кад Алија тутањ опазио,
0592 Он устави шарца у брначи,
0593 Пашалије очима погледа,
0594 Пашалије њега угледаше.
0595 А какви су у Алије брци,
0596 Конда ј’ црно јање у зубима,
0597 Брци Али по пушкама пали,
0598 Свитли му се џебе кроз бркове.
0599 Кад угледа седам пашалија,
0600 Та какав је Герзелез Алија,
0601 Пашалије натраг побигоше.
0602 Кад угледа Герзелез Алија,
0603 Гдје ј’ у једног ферман на прсима,
0604 Он остави шарца у брначи,
0605 Па потече царским пашалијам
0606 И сустиже оног пашалију,
0607 Што је у њег ферман на прсима.
0608 Пашалија себи с’ побојао,
0609 Па са прса ферман отргнуо,
0610 Ферман паде у зелену траву,
0611 А допаде Герзелез Алија.
0612 Кад на ферман оком погледао,
0613 Што му пише бошњак Мехметпаша,
0614 Да је царска Босна облагата,
0615 Алији су сузе удариле.
0616 Кад Алија ферман разгледао,
0617 Види туру цара честитога,
0618 Туру љуби, а теменах чини,
0619 Ферман Але не меће у нидра,
0620 Већ га себи за главу задио,
0621 Он се шарцу врати и брначи,
0622 Па добрна билицу шеницу.
0623 Але кули сиде и матери,
0624 Па он сузе проли из очију:
0625 „Давор стара на Герзову нане!
0626 Ево пуних седам годин дана,
0627 Како нејма царева фермана
0628 Ни од цара цареве улефе
0629 Сад ми ево царев ферман сиде,
0630 Да је цара чудан мејдан нашо
0631 Од ђидије Сибињанин-Јанка,
0632 Цара Јанко на мејдан позивље.
0633 Ево мени Мехметпаша пише,
0634 Да за цара на мејдан изађем,
0635 Да је наша Босна облагата.
0636 Ако ли га послушати не ћу,
0637 Оде паши са рамена глава.
0638 Мени ваља тахту и Стамболу,
0639 Дедер мени брашенице спремај!“
0640 „ „Хоћу, Але, не брини се тиме.
0641 Богу фала и нашем девлету,
0642 Кад сам таког потхранила сина,
0643 Па цар за те знаде у Стамболу.“ “
0644 Тад Алија до свог шарца сиде,
0645 Шарца свога тимар учинио,
0646 Устаче му арпе угрухате.
0647 Кад на вакат акшам саклањао,
0648 Извадио куран-хамајлију,
0649 Док Алија куран проучио,
0650 Већ му вакат од јације дојде,
0651 Кад Алија саклања јацију,
0652 Он узимље своје брашенице,
0653 Па их шарцу меће у хегбета,
0654 Води шарца из презида мамна,
0655 Алија се с’ шарцом приговара:
0656 „Давор шарац, моје десно крило!
0657 Одавлен је под сибињ камени,
0658 Брате слатки, дванаес конака,
0659 Теби ваља све то покупити,
0660 Док нам зора пукне од истока.“
0661 То он рече, па на шарца фрци.
0662 Док им зора пуче од истока,
0663 Шарац паде код воде бунара,
0664 Код бунара Сибињанин-Јанка.
0665 Але бојно копље ударио
0666 И за копље шарца привезао,
0667 Шарац зобље арпу код бунара,
0668 А Алија узврну рукаве,
0669 Абдест узе на води бунару,
0670 Абдест узе, дасабах саклања.
0671 Але млиде, нико га не гледа,
0672 Гледа љуба Сибињанин-Јанка,
0673 Још јој Јанко лежи на шиљтету,
0674 Јанка љуба буди у одаји:
0675 „Устан’, Јанко, ако Бога знадеш!
0676 Ходи види, што видио ниси:
0677 Турчин ено код воде бунара,
0678 Код бунара црну земљу љуби
0679 (Јер не знају сибињске влахиње,
0680 Како с’ Турци моле Богу своме),
0681 Ено шаро код њега говече,
0682 Погнуло се, па све траву пасе.“
0683 Кад то чуо Сибињанин Јанко,
0684 Јанко скочи, пљусну с’ по образих,
0685 Па се онда три пут прекрстио,
0686 Онда Јанко на пенџер погледа,
0687 Вирну љубу од пенџера виче:
0688 „Давор моја у одаји љубо!
0689 Оно ј’ Турчин, он земљу не љуби,
0690 Већ се моли Богу по закону.
0691 Оно Турчин није од Стамбола,
0692 Већ од Босне Герзелез Алија;
0693 Јер кад сиђем до нашег Земуна,
0694 Па погледам више Биограда,
0695 На Авалу више Биограда,
0696 Има кула Аваљанин-порче,
0697 Оно му је Богом побратиме
0698 Са Герзова Герзелез Алија;
0699 Ван сам чуо, љубо вирна моја,
0700 Да је Турчин врло на мејдану.
0701 Кад сам био у нашем земуну,
0702 Виђо м’ побру Аваљанин-Порчу,
0703 Са Авале кад топуз отисне,
0704 Топуз пане у наш Земун био.
0705 Герзелез је на мејдан изашо,
0706 Ја ћу њему сад на мејдан сићи,
0707 Док се спремим, родит ће се сунце,
0708 Ти ћеш за мном на авлију сићи,
0709 Па ћеш стати на авлијнских вратих,
0710 Да м’ окупи Герзелез Алија,
0711 Ти ћеш мени отворити врата.“
0712 А љуба је Јанку говорила:
0713 „Господару, Сибињанин-Јанко!
0714 Ак’ одсичеш Алијину главу,
0715 Не носи је на нашу авлију,
0716 Од ње би се врло припанула,
0717 Страшан Турчин, сам га Бог убио!“
0718 Јанко себе и ђогата спреми,
0719 Привари га, у седло му фрци,
0720 Изјаха га до воде бунара,
0721 Игра с’ ђогат, у хавај излиће.
0722 Ал не гледа Герзелез Алија,
0723 Већ прида се метно хамајлију,
0724 Учи јасин код воде бунара,
0725 Јанко њега викну са ђогата:
0726 „Чуј Турчине, Герзелез-Алија,
0727 Са Герзова изнад Сарајева!
0728 Јеси л’ мени на мејдан изишо?
0729 Јаши шарца, па на мејдан ходи!“
0730 То Алија ни мукает није,
0731 Нит он гледа, нит Јанка погледа.
0732 А кад Јанко притира ђогата,
0733 Види шарца код воде бунара,
0734 Шарац зобље арпу угрухату;
0735 Пред њег Јанко копље отиснуо,
0736 А на копљу међедија глава,
0737 Она зива ко канда је жива,
0738 Ал се шарац уплашити не ће,
0739 Већ се на њем грива подигнула.
0740 Цикну шарац Герзелез-Алије,
0741 Он на копље фрци код бунара,
0742 Све му темре у игле сасуо.
0743 Кад то виђа Сибињанин Јанко,
0744 Да се шарац уплашити не ће,
0745 Бјежи Јанко кули и авлији
0746 На ђогату цара честитога.
0747 Кад то виђа Герзелез Алија,
0748 Он дофати топуз код себека,
0749 Але уста на ливо колино,
0750 Десном руком топуз отиснуо,
0751 Сфати топуз под Јанком ђогата,
0752 А сапиште Сибињанин-Јанка,
0753 Мртав паде један код другога.
0754 Гледе браћа Сибињанин-Јанка,
0755 Никола се из грохота смије:
0756 „Јесам ли ти, Јанко, говорио,
0757 Да се цара прођеш и Стамбола,
0758 Изгуби ли своју луду главу?“
0759 Ћедоше му браћа прид авлију,
0760 Никола им не да из одаје:
0761 „Нећ’те, браћо, виру вам задајем!
0762 Сви би и ви главе погубили,
0763 Турчин нами ни мукает није,
0764 Ни љубама, а ни нашој кули.“
0765 Кад Алија куран проучио,
0766 Он смотао куран-хамајлију,
0767 Па је себи турну у џепове.
0768 Кад он јанку и ђогату дојде.
0769 Он Јанкову главу одсикао,
0770 Главу шарцу у зобницу баци,
0771 А о шарцу топуз обисио,
0772 Поведе га од воде бунара.
0773 Све гледају из куле влахиње,
0774 Уз њих браћа Сибињанин-Јанка,
0775 Све гледају Герзелез-Алију,
0776 Он прида се главу обисио,
0777 А на кулу да погледа не ће.
0778 За њим шарац главу обисио,
0779 Како иде, канда доћи не ће,
0780 Све се смију са куле влахиње.
0781 Кад изведе шарца великога,
0782 Гдје не гледа нико на Алију,
0783 Алија је шарцу говорио:
0784 „Шарац брате, од рамена крило,
0785 Оде глава Бошњак-Мехметпаше!
0786 Одавлен је до Стамбола била
0787 Та шездесет и седам конака.
0788 Док заучи подне на џамијах,
0789 Пани мени на Стамбол-капију,
0790 На Софији великој џамији.“
0791 Тад се под њим шарац покупио,
0792 Док му сунце на подне изајде,
0793 А заучи езан по џамијах,
0794 Шарац паде код Аја-Софије.
0795 Ту Алија шарца одсиднуо,
0796 Сам се шарац крај џамије вода,
0797 Док Алија подне саклањао.
0798 Кад кроз Стамбол шарца појахао,
0799 Њему шарац главу обисио,
0800 Како иде, канда доћи не ће.
0801 Але мрке обисио брке,
0802 Састали се по ункаших брци,
0803 Све се смију дица по сокацих,
0804 Све се дица бацају камењем,
0805 А Алија ни мукает није,
0806 Вавик мрке оточио брке,
0807 А шарац му главу обисио.
0808 Оде хабер кроз Стамбол бијели
0809 До сараја Бошња-Мехметпаше:
0810 „Ет’ коњика, какав дошо није,
0811 По коњу је брке обисио,
0812 Коња јаше ко говече шаро.“
0813 Кад то чуо Бошњак Мехметпаша,
0814 Паша знаде Герзелез-Алију,
0815 Паша скочи, канда не сиђаше,
0816 Све босоног скаче низ калдрму,
0817 Фати с’ паша усарске канџије,
0818 Па растира дицу по сокацих.
0819 Кад у гледа Герзелез-Алију,
0820 Аија му турски салам викну,
0821 Отприми му Бошњак Мехметпаша,
0822 Цикну паша, а раскрили руке,
0823 Па потече шарцу и Алији,
0824 Грли, љуби, не зна да одступи:
0825 „Лало драга цара честитога!
0826 Да не дође за пун мисец дана,
0827 Отишла би са менека глава,
0828 Што цар рече, знаш, да не порече.“
0829 Па подвикну чоходара Ибру:
0830 „Води Алу до сараја наших!“
0831 А одлети ески Мехметпаша
0832 До ћошака цара честитога,
0833 Да он цару каже честитоме,
0834 Да му Бошњак дође од Гласинца,
0835 Што ће Јанку на мејдан изићи.
0836 Када царе угледао пашу,
0837 Зар подигну, Мехметпашу викну:
0838 „Што је, лало, Бошњак-Мехметпаша?!“
0839 „ „Ето, царе, теби мејданџије
0840 Са Гласинца Герзелез-Алије!“ “
0841 „Мучи, паша, сам те Бог убио!
0842 Јуче с’ моје стигле пашалије
0843 На Гласинац више Сарајева.“
0844 Цар потеже кајда код себека,
0845 Кад с’ отишле царске пашалије,
0846 Па он вели Бошњак-Мехметпаши:
0847 „Виђаш, гледаш, да изгубиш главу!
0848 Јучер су ми пашалије стигле
0849 На Гласинац више Сарајева.“
0850 Када паша те разабра ричи,
0851 Седам пута теменах учини:
0852 „Цар алифет, светачко колино!
0853 Ево теби Герзелез-Алије,
0854 Одјахује шарца пред сараји.
0855 Да погледаш из својих сараја,
0856 Како бјеже све ичаге твоје
0857 А од шарца Герзелез Алије!“
0858 Баш Алија њима говорио:
0859 „Чоходару бошњак-Мехметпаше,
0860 Ти, што знадеш турски говорити,
0861 Кажи сада ичагама царским:
0862 Који дојде до шарца мојега,
0863 Онај мора данас умирати,
0864 Шарац ће га чавлом пригазити.“
0865 А чохадар из све главе викну:
0866 „Пашалије, не примич’те с’ шарцу,
0867 Не шал’те се својом русом главом!“
0868 Тад чоходар прид Алијом појде,
0869 Диже чоху, Мехметпаша дојде,
0870 Па прифати Герзелез-Алију,
0871 Поведе га до зара царева,
0872 Када царе зара одигнуо,
0873 А Герзелез црну земљу љуби,
0874 Мехметпаша цару бесидио:
0875 „Цар алифет, светачко колино!
0876 То је главом Герзелез Алија
0877 Са Гласинца изнад Сарајева.
0878 Ти си мене ћео погубити,
0879 Кад сам теби ја за Босну казо,
0880 Да је Босна сад у твојој руци.
0881 Ти доведи садразема твога,
0882 Јер он знаде с Алом говорити,
0883 Пред њим питај Герзелез-Алију,
0884 Је ли Босна сад у твојој руци.“
0885 Доведоше цару садразема,
0886 Садразему царе говорио:
0887 „Садраземе, драга лало моја!
0888 Ти сад питај Герзелез-Алије,
0889 Што ти каже, ти то мени кажи!“
0890 Алу пита царски садраземе,
0891 Алија му право одговара,
0892 Да су јучер стигле пашалије,
0893 Да је Босна у царевој руци,
0894 Да су босну цару облагали,
0895 Па извади ферман из нидара.
0896 Када царе ферман угледао,
0897 Намах царе кајде уфатио,
0898 Кајде гледа, у Алу погледа,
0899 Цар се сити, какав је Алија,
0900 Да он море сићи са Гласинца
0901 До Стамбола, кад је њему драго.
0902 Онда цару сузе удариле:
0903 „Садраземе, драга лало моја!
0904 На шарчеву длаку гледајући,
0905 На Алино лице гледајући,
0906 Але море, куд ти драго, проћи.
0907 А сад питај Герзелез-Алије,
0908 Би ли смио на мејдан изаћи
0909 Од Сибиња Сибињанин-Јанку.“
0910 Кад то чуо Герзелез Алија,
0911 Сузе проли, под хŕку се фати,
0912 Он извади главу испод хрке,
0913 Па гоори Герзелез Алија:
0914 „’Вака глава Сибињанин-Јанка
0915 Је ли цара дворила својега?“
0916 Када царе главу угледао,
0917 Девлет цикну, испод зара клиси,
0918 Па Алију руком прегрлио:
0919 „Зар си Јанка главом раставио?“
0920 „Јесам, царе падишаху драги!
0921 Јутрос сам га главом раставио,
0922 У подне је снио до Стамбола.“
0923 Цар алифет Али говорио:
0924 „Ишћи благо, које теби драго!
0925 Дати ћу ти седму султанију,
0926 Дати ћу ти седму тарафхану,
0927 Дати ћу ти мухур са деснице,
0928 Код себе ти градити сараје,
0929 Ти ’ш ми први бити мухурлија.“
0930 Кад Герзелез те разабра ричи,
0931 Зара љуби, а теменах чини:
0932 „Фала теби, царе господине!
0933 За ме твоје султаније нису,
0934 А ја твоје тарафхане не ћу,
0935 Ја ти не ћу бити мухурлија,
0936 Нег дат ћеш ми мухур са деснице,
0937 Да ја ходам по твојем Стамболу
0938 Од тог часа па до ићиндије,
0939 Да погубим, ког је мени драго.“
0940 Кад то цару сараземе каза,
0941 Што га ишће Герзелез Алија,
0942 Снима царе мухур са деснице,
0943 Па га пружи садразему своме,
0944 А садразем Герзелез-Алији.
0945 Кад Алија мухур ујагмио,
0946 Од бедре је сабљу потегнуо,
0947 Шехислама главом раставио.
0948 Па дофати каук шехислама,
0949 Донесе га пред цара и зара,
0950 Ал у капи од злата крстови;
0951 Донесе му кајсар-јеменије,
0952 Под ногама куран-хамајлија.
0953 Онд цару сузе полетиле:
0954 „Лало моја, Герзелез-Алија!
0955 Ето мухур, ето сабље твоје,
0956 Ради сада, што је теби драго!“
0957 А Алија садразема викну:
0958 „Садразаме на дивану царском!
0959 Чувај цара, одсић ћу ти главу!
0960 А дај мени Бошњак-Мехметпашу,
0961 Да ме вода по Стамболу билу.“
0962 Њега вода Бошњак Мехметпаша,
0963 Але сиче по Стамболу Турке;
0964 Он посиче Ибрахим-везира,
0965 Па посиче силиптара царског,
0966 Главе сиче све до ићиндије,
0967 Три стотне од одсико глава.
0968 Кад заучи Али ићиндија,
0969 Алија се до сараја врати,
0970 До сараја цара честитога,
0971 Да му мухур даде са деснице.
0972 Мехметпаша доведе Алију,
0973 А обадва цару полетише,
0974 Зара љубе, а теменах чине,
0975 Право кажу цару честитоме,
0976 Колико је глава одсикао,
0977 Да је таман триста намирио.
0978 Цар Алију руком погладио,
0979 Але скиде мухур са деснице,
0980 А цар узе мухур на десницу.
0981 „Лало моја, Герзелез-Алија!
0982 Ишћи сада, што је теби драго!“
0983 „ „Ништа не ћу, падишаху драги!
0984 Дат ћеш мени ферман од себека,
0985 Да га снесем на Босну поносну:
0986 Иза оца нек остаје сину,
0987 Нек по Босни рађа годиница.“ “
0988 Цар му даде бијела фермана,
0989 Још му даде хиљаду дуката.
0990 А Герзелез посиде шарина,
0991 Њега води Бошњак Мехметпаша,
0992 Изведе га из Стамбола била,
0993 Уз њег војске дванаест хиљада.
0994 Када оде Герзелез Алија,
0995 Мехметпаша оде до девлета,
0996 Зара љуби, а теменах чини:
0997 „Је л’ истина, падишаху драги,
0998 Што ти каже Бошњак Мехметпаша?“
0999 А цар проли сузе из очију:
1000 „Лало моја, Бошњак Мехметпаша!
1001 Истина је, што си ми казиво.
1002 До сад с’ био Бошњак Мехметпаша,
1003 Одселе ћеш мој силиптар бити;
1004 Ти управљај дицом јањичари,
1005 Ти управљај, како теби драго.“
1006 То је паши врло мило било.
1007 Кад Алија Сарајеву сиде,
1008 Каза ферман цара честотога,
1009 Герзелезу дову учинише.
