Гдје мнидијах...
Гдје мнидијах да је
Мирисави цвијет -
Ту ј' отровна биљка,
Ту је пакô клет...
Гдје мнидијах да су
Извори врлине -
Отровна су врела,
Отровне горчине.
У ком срцу мишљах
Да жар правде тиња -
То је срце пусто,
Кукавица сиња.
Коју душу држах
Да љубави дише -
Сатана је мрска,
Од пакла је више.
О ком мишљах да је
Својој вјери станац -
Са поганом душом
Роду кује ланац.
Који за род бјеху
На бранику први -
Сад ето их - гмиле
У прашини црви.
О којима мишљах
Да дом срећни круне -
Са крвавом сузом
Сад их народ куне.
Ког чух зборит: "Истина
Од свег ми је дража!" -
Сад је пљује, гази
Малодушна лажа.
Гдје мнидијах да је
Мирисави свијет -
Ту ј' отровна биљка,
Ту је пакô клет.
У Мостару, 23. јула 1889.