Посланица светог апостола Павла Галатима
1 Поздрав. Јеванђеље Христово не може бити друго од богооткривенога. 1. Павле, апостол не од људи ни преко човјека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца који га васкрсе из мртвих,
2. И сва браћа која су са мном, Црквама Галатије:
3. Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа,
4. Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега вијека злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5. Којему слава у вијекове вијекова. Амин.
6. Чудим се да се од Онога који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље,
7. Које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу јеванђеље Христово.
8. Али ако вам и ми или анђео с неба проповиједа јеванђеље друкчије него што вам проповиједасмо, анатема да буде!
9. Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповиједа јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде!
10. Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.
11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;
12. Нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је,
14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.
15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом,
16. Да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,
17. Нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
18. А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана.
19. А другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.
20. А што вам пишем, ево Бог ми је свједок да не лажем.
21. Потом дођох у предјеле Сирије и Киликије.
22. А бијах лично непознат Христовим Црквама Јудеје,
23. Него само бијаху чули да, онај који нас је некада гонио, сада проповиједа вјеру коју је некада рушио,
24. И слављаху Бога због мене.
2 Павлово сучељавање са Петром у Антиохији. О оправдању вјером а не дјелима Закона. 1. А потом, након четрнаест година, опет изиђох у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита;
2. А изиђох по откривењу, и изложих им јеванђеље које проповиједам незнабошцима, посебно пак изложих угледнима, да како не трчим или не трчах узалуд;
3. Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Јелин, не би приморан да се обреже;
4. И то због придошле лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
5. Овима се ни за час не дадосмо у покорност, да истина јеванђеља остане код вас.
6. А за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим ништа, јер Бог не гледа ко је ко; јер они који су сматрани угледним мени ништа не додадоше,
7. Него напротив, када увидјеше да је мени повјерено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане,
8. Јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима, -
9. И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима;
10. Само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.
11. А када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер бјеше за осуду.
12. Јер прије него што дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима; а када дођоше снебиваше се и одвајаше, бојећи се оних који су из обрезања.
13. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста на њихово дволичење.
14. Али кад видјех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски?
15. Ми који смо по природи Јудејци, а не грјешници из незнабожаца,
16. Па знајући да се човјек не оправдава дјелима закона него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати.
17. Ако ли се ми, који тражимо да се оправдамо у Христу, нађосмо и сами грјешници, је ли онда Христос слуга гријеху? Боже сачувај!
18. Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19. Јер ја законом закону умријех, да Богу живим. Са Христом се разапех;
20. А живим - не више ја него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.
21. Не одбацујем благодат Божију: јер ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умрије.
3 Оправдање вјером Авраама и вјерника. Закон је припремао и водио ка Христу. Крштење у Христу. 1. О неразумни Галати, ко вас је опчинио да се не покоравате истини, ви којима је пред очима Исус Христос насликан разапет међу вама?
2. Ово само хоћу од вас да дознам, да ли Духа примисте кроз дјела закона или кроз проповијед вјере?
3. Зар сте тако неразумни? Почевши Духом, сад тијелом завршавате?
4. Зар толико пострадасте узалуд? Кад би било само узалуд!
5. Онај, дакле, који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли то због дјела закона или због слушања вјере?
6. Као што Авраам повјерова Богу и урачуна му се у праведност.
7. Схватите, дакле, да су они синови Авраамови који су од вјере.
8. А Писмо предвидјевши да Бог оправдава незнабошце вјером, унапријед објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.
9. Тако се они који су од вјере благосиљају са вјерним Авраамом.
10. Јер који су год од дјела закона под проклетством су, јер је написано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у Књизи закона да то чини.
11. А да се законом нико не оправдава пред Богом, јасно је; јер: Праведник ће од вјере живјети.
12. А закон није од вјере, него човјек који твори заповијести, живјеће кроз њих.
13. Христос нас је искупио од проклетства закона поставши за нас проклетство, јер је написано: Проклет сваки који виси на дрвету;
14. Да на многобошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да примимо обећање Духа кроз вјеру.
15. Браћо, као човјек говорим, нико потврђено завјештање човјеково не одбацује нити му што додаје.
16. Аврааму пак и сјемену његову речена бише обећања; не каже: и сјеменима, као за многе, него као за једно: И сјемену твојему, које је Христос.
17. Ово пак велим: Закон, који је постао послије четири стотине и тридесет година, не поништава завјет који је од Бога раније потврђен за Христа, да се не укине обећање.
18. Јер ако је насљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму га обећањем дарова Бог.
19. Шта ће, дакле, закон? Због гријеха додаде се, док не дође сјеме коме је дато обећање, и установљен је преко анђела, руком посредника.
20. Посредника пак нема гдје је један; а Бог је један.
21. Зар је, дакле, закон противан обећањима Божијим? Никако! Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност;
22. Али Писмо затвори све под гријех да би се обећање дало кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.
23. А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити.
24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали;
25. А кад дође вјера, више нисмо под васпитачем.
26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса.
27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.
29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.
4 Долазак Сина Божијег ради нашег искупљења и усиновљења. Сара и Агара и Црква. 1. Али кажем, за вријеме док је насљедник дијете ништа се не разликује од роба, ако и јесте господар свега.
2. Него је под старатељима и управитељима до рока који је отац одредио.
3. Тако и ми, када бијасмо дјеца, бијасмо поробљени стихијама свијета;
4. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом,
5. Да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.
6. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!
7. Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и насљедник си Божији кроз Христа.
8. Али тада не знајући Бога, робовасте боговима који то по природи нису.
9. А сада познавши Бога, или боље, будући познати од Бога, како се опет враћате на слабе и биједне стихије којима опет изнова хоћете да робујете?
10. Гледате на дане и мјесеце, и времена и године!
11. Бојим се за вас, да се нисам узалуд трудио око вас.
12. Будите као ја, јер сам и ја као ви, браћо, молим вас; ништа ми не учинисте нажао.
13. А знате да вам због слабости тијела проповиједах јеванђеље први пут,
14. И искушење моје на тијелу мојему не презресте нити попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса.
15. Какво ли тек бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, када би било могуће, извадили очи своје и дали мени.
16. Зато ли вам постадох непријатељ, што вам истину говорим?
17. Они не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да њима ревнујете.
18. А добро је ревновати свагда у добру, и не само када сам ја код вас.
19. Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама!
20. Хтио бих пак да сам сада код вас, и да измијеним глас свој, јер сам у недоумици због вас.
21. Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, зар не слушате закон?
22. Јер је написано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње а једнога од слободне.
23. Али онај од робиње, по тијелу се роди: а овај од слободне, по обећању.
24. А то је речено са другим значењем: јер су оне два завјета, један од горе Синаја, који рађа за робовање, а то је Агара.
25. Јер Агара је гора Синај у Арабији, и одговара садашњем Јерусалиму, а он робује са дјецом својом;
26. А горњи Јерусалим слободан је, и мати је свима нама.
27. Јер је написано: Развесели се, нероткињо која не рађаш, кликни и узвикни, ти која немаш муке порођаја; јер остављена има много више дјеце, него она која има мужа.
28. А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања.
29. Но као што тада онај по тијелу рођени гоњаше рођеног по духу, тако и сада.
30. Али шта Писмо говори? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне.
31. Тако, браћо, нисмо дјеца робиње него слободне.
5 Благовијест о слободи у Христу. Хођење у Духу и љубави. 1. Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
2. Ево ја, Павле, кажем вам да ако се обрезујете, Христос вам ништа неће користити.
3. А свједочим опет свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
4. Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати отпадосте;
5. Јер ми Духом, од вјере, чекамо наду праведности.
6. Јер у Христу Исусу нити што вриједи обрезање ни необрезање, него вјера која кроз љубав дјела.
7. Трчасте добро! Ко вас спријечи да се не покоравате истини?
8. Та упорност није од Онога који вас зове.
9. Мало квасца укисели све тијесто.
10. Ја се уздам у вас у Господу да ништа друго нећете мислити; а онај који вас узбуњује сносиће осуду, ма ко био.
11. А ја, браћо, ако још обрезање проповиједам, зашто ме онда гоне? Дакле, укида се саблазан крста.
12. О, да би се и одсјекли они који вас буне!
13. Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима.
14. Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога.
15. Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите.
16. Велим пак: по Духу ходите, и похоту тјелесну нећете чинити.
17. Јер тијело жели против Духа, а Дух против тијела; а ово се противи једно другоме, да чините оно што не бисте хтјели.
18. Ако сте пак Духом вођени, нисте под законом.
19. А позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност,
20. Идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси.
21. Зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега.
22, А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера,
23. Кротост, уздржање. За такве нема закона.
24. А који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама.
25. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо.
26. Не будимо сујетни, изазивајући једни друге, завидећи једни другима.
6 О кротком братољубљу и доброчинству. Хвалимо се крстом Христовим а не обрезањем. 1. Браћо, ако и упадне човјек у какво сагрешење, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
2. Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов.
3. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе.
4. А сваки нека испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати похвалу а не у другоме;
5. Јер ће сваки своје бреме носити.
6. А који се учи ријечи, нека дијели сва добра са оним који га учи.
7. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети.
8. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни.
9. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо.
10. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери.
11. Видите како вам великим словима написах својом руком!
12. Који хоће да се допадну по тијелу, они вас приморавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.
13. Јер ни сами обрезани не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да би се вашим тијелом хвалили.
14 А ја, Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету.
15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар.
16. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији.
17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим.
18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.