Газда Јаков/20
| ◄ XIX ПОЈАВА | XX ПОЈАВА | РЈЕЧНИК ► |
XX ПОЈАВА
СИМО, ЈОВО, ЈАКОВ
СИМО (Задихан. Држи штап издигнут, као да ће некога ударити њиме): Зар тако, пријатељу?
ЈОВО (Задихан): Зар тако?
СИМО: То ти је поштење?
ЈОВО: То ли је трговачки?
СИМО: Да нас превариш к’о никога...
ЈОВО: И да нас обрукаш...
ЈАКОВ: Ама, шта је, људи?... Који је ђаво?...
СИМО: Шта се претвараш, зликовче?... Био код куће, а не знаш.
ЈОВО: Кајишару!
СИМО: Ко да нијеси својим очима видио!
ЈОВО: И к’о да нијеси чуо!
ЈАКОВ: Ама, шта сем видио и чуо? Ја нијесам видио ни чуо ништа.
СИМО: Била је брука!
ЈОВО: Грдна брука!
СИМО: Смије нам се свијет.
ЈОВО: И руга нам се...
СИМО: Кажу: утече ти снаха.
ЈОВО: А мени: утече ти жена!
ЈАКОВ: Љубица утекла?... То је лаж!
СИМО: То је истина!...
ЈОВО: Чиста истина!
ЈАКОВ: Ама, каква истина? О чему ви трабуните?... Јесте ли пјани, или сте помахнитали?... Данас ми баксуз дан, па само с пјанцима имам посла!... Ево Љубице у својој соби, здрава је и жива и не мисли о бјежању. Ако не вјерујете, а ви гледајте својим очима! (Отвори врата од Љубичине собе и застане убезекнут) Нема је!
СИМО: Одбјегла ти с Миланом!
ЈАКОВ: Шта? С оним хајдуком? И он да је узме?... И он да буде мој зет и нашљедник! И он да растаче све, што сам ја поштено стек’о... (Дрекне) Јок! Нипошто! (Зграби од Сима штап и полети) Иђам за њим да га убијем, да отмем!... (Полети, па застане) Ама, сад је касно! Они су отишли, брука је пукла!... (Очајно склопи руке) И он ми зет!... Он ће све ово преврнути!... Он ће ми и кости у гробу преврнути... Одрећ’ га се не могу, он ми је нешљедник!... (Ухвати се за главу) Јакове, махнита главо, што си се родио? (Дрекне као ван себе) Смак свијета!... Страшни суд!... Све се окреће!...
|