Сретох драгу у уску сокаку,
Ја јој рекох: уклони се с пута!
Hexће драга да с' уклони с пута,
А ја одох, да прођем мимо њу,
Запе за њу копча од тозлука, 5
За њезине гаће сандалије:
Копча јака, а гаће пријаке,
Привуче ме до себе ђевојка.
Ја се сагох, да копчу отпучам,
Запе мене синџир од сахата 10
За њезине дибе и ђердане,
Синџир тврди, а ђердани тврди,
Привуче ме јошт ближе ђевојка;
Ја се сагох, да синџир отпучам,
Смјешаше се брци и солуфи, 15
А састаше образ и образи.
Пољубих је и два и три пута,
Да ко броји, шћаше више бити;
Узех драгу за бијелу руку,
Те се дома оба распучисмо, 20
Па вјенчасмо, и опет љубисмо.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 167-168.
