Враћање у прошлост

Враћање у прошлост Писац: Даница Марковић

Знам да неизбежно у ноћи несане
Оплави те сетног успомене плима.
Ти се врћеш мишљу, душе растрзане,
У вечери оне тонова и рима

Под прстима мојим кад је клавир стари
Плакао у песми тугу моју давну,
И твој поглед ведри продро да озари
Моје душе бездну суморну и тавну.

Ти пролазиш духом по местима оним
Где пролећне воде шуме(,) и с планина
Веје мирис горе дахом осионим,
Где траг наших стопа сребри месечина.

И у таласима те свемоћне плиме
Младости најбољи разазнајеш део:
Живиш узбуђено безброј пута њиме
И њим обасјаваш нови живот цео.

Знам ја — јер је моје осећање исто —
Тај немир у теби, то је део мене:
Он у теби живи побожно и чисто
Радошћу и болом среће нешваћене.

Извор

• Гавриловић Зоран, Антологија српског љубавног песништва, „Рад“ Београд, 1967, стр 115-116

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Даница Марковић, умро 1932, пре 92 године.