Врачар
| Врачар Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Врачар
Ускипе крвца, сав скрожђу плану',
Задрхта срце, засузи око,
Кад видех Врачар, поље широко,
Исто к'о Милош о Видовдану.
Мало л' је крви, што овде кану,
Те Врачар жéдни, распаљен соко,
Те, лова жељан, крви би лок'о?
Ил' можда гори, да спржи рану,
Која га сећа давних пролећа,
Силе, синџира, ропства и паше?
О, страшно, страшно тада бејаше!
Ал' Ђорђе уста — Врачар се сећа,
Громко се стресе Небојша кула,
Врачар се сећа: закука була.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|