Сам се Јово по мору возио,
Сам се вози, сам се Богу моли:
„Дај ми, Боже, очи соколове
И бијела крила лабудова
Да ја гледам куда војска пада!” 5
Војска пада око Биограда,
Коњ до коња, јунак до јунака,
Писан шатор један до другога,
Само један од зелене свиле,
У њем сједи царе господине; 10
На руци му девет прстепова,
Сваки ваља по девет градова.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 215.
