Женио се војевода Јанко,
Просио је младу Тадијанку,
Она млада од седам година.
Ал' говори војевода Јанко,
Он говори својој милој мајци: 5
„Пер' ме, мајко, у млакој водици,
Стери мени уско а дугачко,
Покривај ме платном бијелијем,
Па изиђи пред бијеле дворе,
Па јаучи ситно гласовито, 10
Не би л' чуле градишке дјевојке.“
То дочуле градишке дјевојке.
Свака она по мало јауче,
Понајвећма млада Тадијанка:
„А јој, моје жарено сунашце! 15
Мало си ме огријало било,
Ал' ми вришко за горицу зађе!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 41.
