О јаворе, зелен боре!
Диван ти си род родио!
На дв'је гране дв'је јабуке,
А на трећу соко сједи,
Соко сједи, терно гледи, 5
Ђе војвода обједује,
Војводић му коња држи
У синџиру позлаћену,
Синџир пуче, коњ утече,
Отуд иде ђевојчица, 10
Војводић јој говорио:
"Држ', ђевојко, коња мога!
"Ти ћеш бити снаха моја."
Вели њему ђевојчица:
"Оклен ћу ти снаха бити, 15
"Кад ја не знам брата твога?" —
"Ласно ти га познавати:
"Пред војском је арамбаша,
"На глави му самур-капа,
"А за капом до три пера; 20
"Једно перо годиница,
"Друго перо мјесец сјајан,
"Треће перо жарко сунце;
"Које перо годиница,
"То је перо за шеницу; 25
"Које перо сјајан мјесец,
"То је перо за војнике;
"Које перо жарко сунце,
"То је перо за јунаке,
"А јунаци за ђевојке." 30
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 465-466.
