У јаблана дуге гране;
Доклен гране допирале
Дотлен овце пландовале.
Пландиште им погорило,
Турско момче прогорило,
На војводу потворило.
Војвода се свачим куне
Да он није ту ни био;
Касно синоћ војске доша,
У планину рано поша.
Кад он иђе прико горе,
Он наиђе бунар воде;
На бунару три ђевојке:
Једна њега воде поји,
Друга њему 'рте ваби,
Трећа сиди, зло бесиди.
"Која мене воде поји,
Та ће бити снаша моја;
Која мени 'рте ваби,
Та ће бити љуба моја;
Која сиди, зло бесиди,
У зло ћу је намирити,
У злу кућу међу браћу,
Ди се браћа ножим гоне,
Свекрвице бритвицами
Јетрвице преслицами,
Стари људи мотиками,
А завице иглицами!"
