[Војвода дојде у село]
Војвода дојде у село,
та си ле тражи Младена:
„Младене, море Младене!"
„Што има думу да дума?"
„Ти си ле имаш три черће: 5
Даница краве млзеше,
Калина телци држеше,
Малина двори метеше,
једну че мене да дадеш."
Младен си иде уилан, 10
Даница си га питује:
„Тателе, мили баштице,
зашто си татће уилан?"
„Данице, дан те убило,
Калино, кал те скалило, 15
Малино, дни ти малени."
Даница нође потеза,
па си отиде у горе,
у теја горе зелене,
додека стиже у манастир: 20
„Калуџерице, мајчице,
отвори порте да минем."
„Нечу ти, море, отворим,
ти си ле много убава,
Оче ми ђаци подвараш." 25
„Калуџерице, мајчице,
отвори порте да минем,
бело чу лице замрежим,
црне чу очи поклопим.
додај ми стовне зелене, 30
да идем чешме шарене."
Младен си с руће врзане,
с војводу стиже до манастир:
„Калуџерице, мајчице,
има ли тува Даница?" 35
„Дадо вој стовне зелене,
отиде чешме шарене,
Даница се млада удави."
Војвода вели, говори:
„Младене, мори Младене, 40
ми чемо д’ и0 мо'[1] на чешму.
Подрж ми, море Младене,
коња тога море за вузду,
и ја чу се море удавим."
.....................................................
Па си вану коња за вузду. — 45
па си дојде до манастир:
„Калуџерице, море, мајчице,
изведи ми море Даницу."
Сас десну руку коња за вузду,
а сас леву руку Даницу, 50
Па си отиде до дома.
