Воислав краљ српски/29

ПETO ДЕИСТВИЈЕ

ПОЗОРЈЕ IX

ПОЗОРЈЕ IX

ДОБРИВОЈ, ВОИСЛАВ, ВОИНСТВО, РУЖИЦА

ДОБРИВОЈ (показује на тамницу): Ово је браћо тамница, у којој је моја супруга, а ваша краљица затворена. (к стражару) Иди ти брате сад слободно одавде. (оде, завеса дигне се и Добривој изведе Ружицу, којо Воислав у руку пољуби, а народ поклони се) Идите вас неколицину с Ружицом мојом у Маглич, и поздравите отца мог, да ћу данас меидан с браћом мојом поделити, пак који жив од нас троице остане, онај нека са Сербиом управља. Ја добро видим, да нисам у станју браћу моју с доброчинством моим и братском љубавом убедити.
РУЖИЦА: Ја се не могу на тај начин од тебе разстати, ја ћу с тобом да будем, на што ми је живот, кад ми тебе нема.
ДОБРИВОЈ: Али с твојим остатком, то ћеш ми причинити, да ме лакше непријатељи надвладају.
РУЖИЦА: Како то?
ДОБРИВОЈ: Тако, ти како би код мене заостала, ја би се онда колико за себе, толико двоином више за тебе бринуо, да душманима у руке не паднеш, и по овом, јошт би ми једна снага требала за сачувати и себе и тебе; и зато ти велим: иди, и што пре можеш уклони се из овог ужасног позорја, у ком ће смрт својом косом рођену браћу покосити и у свон ледена недра примити и упокојити. (Ружица заплаче се, пољуби Добривоја у руку, Воислава у образ, и народу поклони се пак с пратиоци плачна оде) Ајде сад сложно браћо за мном, пак што нам Бог и срећа донесе. (оду сви, декорације преобрну се и представе собу краљеву).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Василије Јовановић, умро 1865, пре 159 година.