Возила се по мору галија (198а)

Извор: Викизворник


[Возила се по мору галија]

Возила се по мору галија,
У галији окован делија.
Гледала га са брега девојка.
„Што ме гледаш, са брега девојко,
Ожењен сам, узети те нећу, 5
Окован сам, грлити не могу!“
Проговара са брега девојка:
— Не гледам те да ме младу љубиш,
Но се питам чим сокола раниш?
„Лице кварим те сокола раним, 10
Сузе роним те сокола појим.
Ја га раним да ми абер носи,
Да ми носи и да ми доноси.
До сад ми је три абера дон'о:
На двору ми до три кукавице, 15
Прва кука, никад не престаје,
Друга кука јутром и вечером,
Трећа кука кад јој на ум падне.
Која кука, никад не престаје,
Оно ми је остарела мајка, 20
Која кука јутром и вечером,
Оно ми је јединица сеја,
Која кука кад јој на ум падне,
Оно ми је отровница љуба.
Девет ми је брата отровала 25
И десетог мене оковала!"

Бован:

Возила се по мору галија,
у галији окован делија,
гледала га са брега девојка.
„Што ме гледаш, са брега девојко,
ожењен сам, узети те нећу, 5
окован сам, грлити не могу!“
Проговара са брега девојка:
„Не гледам те да ме младу љубиш,
но се питам чим сокола раниш?"
„Лице кварим те сокола раним, 10
сузе роним те сокола појим,
ја га раним да ми абер носи,
да ми носи и да ми доноси,
до сад ми је три абера дон'о:
на двору ми до три кукавице, 15
прва кука, никад не престаје,
друга кука јутром и вечером,
трећа кука кад јој на ум падне.
Која кука никад не престаје,
оно ми је остарела мајка; 20
која кука јутром и вечером,
оно ми је јединица сеја;
која кука кад јој на ум падне,
оно ми је отровница љуба,
девет ми је брата отровала, 25
и десетог мене оковала!



Певач и место записа[уреди]

Певала Наталија Николић, службеник суда (Призрен, 1948).

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 266.
  • Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 134-135.