Возила се виза риба

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Возила се виза риба

Возала се виза риба,
Уз Дунаво, низ Дунаво,
Возајућ се говорила:
„Ко би мене саловио,
Родио би земљи цара, 5
И још тере провизура!”
То зачула госпојица,
Она шаље слуге своје,
Да ухвате визу рибу.
Ухватише визу рибу, 10
Те је носе госпојици.
Госпојица рибу једе,
Слушкињица чорбу куса,
Лепа Мара кости глође.
Кад су биле у породу - 15
Роди Мара земљи цара!
Слушкињица провизура,
Госпојица љуту змију!
Цикну, врисну госпојица:
„Јаој мени, шта ја роди!” 20
Љута змија проговара:
„Не бој ми се, мајко драга!”
Ево иде Ђурђев данак,
Иће дјеца у јагоде,
Ја ћу мајко, у травицу - 25
Ујести ћу земљи цара,
Слушкињина провизура!



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 95.