Ој Цетињо, водо поносита!
Ти се синоћ криво кунијаше.
Да на тебе ниђе брода нема,
А ја јутрос и подоцне пођох,
И на тебе до три брода нађох: 5
На једноме кићени сватови,
На другоме момак и ђевојка,
А на трећем братац и сестрица:
Сеја брату зарукавље везе,
Братац сеји мор доламу шије: 10
Сеја брату тихо говораше:
„Удри, браца, пуца низ њедарца.
„Да не може ни јабука проћи,
„А камо ли туђег брата рука."
Братац сеји тихо одговара: 15
„Сејо моја, ти си јоште луда;
„Кад ту дође туђег брата рука,
„Сама ће се пуца распињати."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 332.
