Владика Јанићије Нешковић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Владика Јанићије Нешковић

0001 Пребијела кликовала вила
0002 Савр Мучња, зелене стијене,
0003 О Лучину дану јесењоме,
0004 У Староме Влау јуначкоме.
0005 Кликујући ’вако бесједила:
0006 „Што с’ то б’јели у селу Миланци
0007 Већ имаде четири године —
0008 Да л’ су двори и ко ли и гради,
0009 Да л’ у зиму у њима зимује,
0010 Ил’ ко љети у њима љетује?”
0011 Вилу чула до два млада ђака,
0012 Једно Кушић, друго Равногорац,
0013 Па овако вили бесједили:
0014 „О помајко, савр Мучња вило,
0015 Зар не знадеш, грло те бољело,
0016 Ко је ове дворе саградио?
0017 Ове дворе јесте саградио
0018 Јанићије Нешковић владика,
0019 А из Шапца, града бијелога.
0020 Он је ове дворе саградио
0021 Да с’ њима ми млади учимо
0022 Богу молит’ и књиге писати,
0023 Већ нас има до тридесет ђака,
0024 Све вриједни млади Старовлаха,
0025 Који знамо књигу написати
0026 И уз гусли пјесму испјевати.”
0027 Опет вила кликом проговара:
0028 „Ја два млада, два моја посинка,
0029 Шта с’ то друго поче бијељети
0030 Са два крста, оба позлаћена,
0031 Више тога двора бијелога —
0032 Да л’ је црква и ко ли је гради,
0033 Да л’ у славу кога светитеља
0034 Ил’ за спомен своји родитеља?”
0035 Ђаци вили овако бесједе:
0036 „Ово друго што се забијеље
0037 Са два крста, оба позлаћена —
0038 Владика је цркву саградио,
0039 А у славу Саве светитеља
0040 И за спомен своји родитеља.”
0041 Опет вила ’вако проговара:
0042 „Ми смо јутрос рано ураниле
0043 Навр Мучња, зелене стијене,
0044 На студену Савину водицу,
0045 У тој цркви звона зазвонише —
0046 Да л’ на службу, да л’ коме за душу?”
0047 Ђаци вили’ вако бесједили:
0048 „Што су јутрос звона зазвонила,
0049 Владика је цркву осветио
0050 И у цркви службу одслужио.
0051 На служби је светој споменуо
0052 Господара кнеза од србије,
0053 Свештенике и све приложнике
0054 И сав народ што иде у цркву;
0055 Још спомену Ђорђа и Милоша
0056 И помену јунаке остале
0057 Кој’ су шњима ’вуда пролазили,
0058 На Сјеницу те Турке гонили,
0059 Што су наше робље одводили.
0060 Па владика кад службу одслужи,
0061 Часним крстом народ благослови
0062 И светом га водицом покропи;
0063 Учи народ како да се влда,
0064 Да се моле Богу по закону,
0065 Вјеру, закон и крст да стимају,
0066 За које су стари наши мрли,
0067 Крвцу лили, рана допадали;
0068 Кад је празник и света недеља,
0069 Сваки стари у цркву да рани
0070 На јутрењу и на летурђију,
0071 Па и млађе своје да научи
0072 Да се моле Богу по закону;
0073 Свак да пости петак и сриједу
0074 И четири поста у години,
0075 Да се каје и испов’јеђује
0076 И уз часне посте причешћује;
0077 Ко је с киме у проклетој кавзи
0078 Да не чека до заода сунца,
0079 Но нека се к’и браћа помире,
0080 Један другом све нека опрости;
0081 Туђу муку нико нек’ не дира,
0082 Да не лаже нико и не краде,
0083 Но нек’ ради, па нека се рани;
0084 Ђецу своју на књигу да дају
0085 За младости и љепоте своје
0086 Да се Богу науче молити
0087 И старије своје поштовати;
0088 Ко имаде и Бог му је дао,
0089 Нека свете цркве потпомаже
0090 И уд’јели кљасту и слијепу
0091 И невољном сваком сиромаху;
0092 Кад пооре своје и посије,
0093 Да пооре тад и сиромаху
0094 Који нема с чиме да пооре;
0095 Кад покоси зелене ливаде,
0096 Да покоси тад и сиромаху
0097 И бољноме што је обољео,
0098 Те не може своје да покоси.
0099 Још владика овако бесједи —
0100 ,Чујете ли, Срби, браћо драга,
0101 Ви ако се тако узвладате,
0102 У дом ће вам вазда бити здравље,
0103 А у пољу напредоват’ стадо,
0104 Што радите биће вам честито,
0105 Што радите биће вам напредно,
0106 Па кад који умре и премине,
0107 Душа че му у рај да отиде,
0108 Ђе је Ристос и Богородица,
0109 Ђе су душе божји светитеља
0110 И анђели око пријестола!”



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.