Вијала се гора кестенова
ни од вјетра, ни од жарког сунца,
већ од јада лијепе дјевојке.
Јад јадује лијепа дјевојка,
јад јадује, ником не казује, 5
већ казује својој старој мајци:
— Ово, мајко, до јесени кратко
о јесени мој се драги жени.
Подај мене, моја мила мајко,
подај мене, нек срце не вене, 10
кад увене, нек није ни мене!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 206.
