Виђење

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Виђење
Писац: Јаков Шантић


Сабрана дела Јаков Шантић.png




        Виђење

О, знај, мој је дух увијек поред тебе
И, можда, кô лахор некад ти се јави
И твоје меке омилује власи –
Па са погледом очију ти плави’
 
Умире негдје на широком мору
И, као галеб усред вала пада...
Док грдно сунце на рубу небеса
Вјечности своју букти жртву тада...
 
О, да ли мислиш, можда у том трену:
Далеко негдје, куд тону висине,
Да има неко, који с болом јеца
И са сузама изговара ти име.
 
Leysin, 25. XI 1902.



Извор[уреди]

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 181.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 115 година.