Виђех чуда, не нагледох га се
Виђех чуда, не нагледох га се:
Ђе у јесен гора пролистава,
Прецветава црљена јабука,
Под јабуком господа сватови,
На јабуку барјак наслонили, 5
Из јабуке хладан вјетар пуше,
И барјаком наопако нише.
Говорила лијепа ђевојка:
— Вјенчан куме и ручни дјевере,
Срамота је мени говорити, 10
Ал’ ја млада морам говорити,
Из јабуке хладан вјетар пуше
И барјаком наопако нише,
Чини ми се, добра бити неће,
Ова гора никад није сама, 15
Јал' без вука, јали без хајдука. —
Истом они у ријечи били,
Ал' из горе три пушке пукоше:
Једна уби кума вјенчанога,
Друга уби ручнога дјевера, 20
Трећа уби млада ђувегију,
Разбише се по гори сватови,
Само оста лијепа дјевојка;
Ал' из горе излазе хајдуци,
И пред њима Рајин харамбаша, 25
Па он иде лијепој дјевојци,
Хвата јој се руком у њедарца
(Десна му се осушила рука!)
И говори Рајин-арамбаша:
— О бога ти, лијепа дјевојко, 30
Окле ли си, од кога ли града
Имадеш ли ти кога од рода? —
— Ја не имам никога од рода,
Него једну остарјелу мајку,
Имала сам још брата једнога, 35
Кад је био од седам година,
Одвели га чудновати људи,
Чини ми се баш да су хајдуци,
Сад сам чула, и људи ми кажу,
Сад сам чула, да је харамбаша. — 40
Кад то чуо Рајин-арамбаша,
Удара се руком по кољену:
— Јао мени до бога милога;
Наопако јунак уранио,
У неђељу разбој учинио, 45
Да бих коме, не бих ни жалио,
Веће својој сестрици јединој! —
Трже ноже од свилена паса,
Па удара себе у срдашце;
Како се је лахко ударио, 50
Мртав паде на земљицу црну,
На земљицу и зелену траву.
Лјепо су га браћа сахранила:
Више главе бунар ископали,
У дну ногу ружу усадили, 55
Око њега клупе пометали;
Ко је жедан нек водице пије,
Ко је млаћан нек се ружом кити,
Ко ј' уморан, нека отпочива.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
