Вишњић Јован и Воин трговац

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Вино пије Вишњићу Јоване
0002 А у Сењу граду бијеломе,
0003 Пијућ’ вино Јован говорио:
0004 „А тако ми Бога истинога!
0005 „Сакупићу до тридесет друга
0006 „По мојему Сењу бијеломе,
0007 „Отићи ћу у Пролог планину,
0008 „Дочекаћу Воина трговца
0009 „Кад он пође с мора дебелога
0010 „Ка бијелу шехер-Сарајеву
0011 „И поћера девет товар’ блага,
0012 „Ја ћу њему благо отимати,
0013 „На дружину токе поковати,
0014 „Порезати зелене доламе,
0015 „Окивати пушке и ножеве.”
0016 Што се Јован био затјецао,
0017 То је Јован био сатворио:
0018 Он покупи до тридесет друга,
0019 И отиде у Пролог планину,
0020 Па он чека Воина трговца
0021 Од Ђурђева до Петрова дана;
0022 А кад било о Петрову дану,
0023 Ни Воина, ни од њега гласа!
0024 Онда цвили до тридесет друга
0025 Уз кољена Вишњићу Јовану,
0026 „О Јоване, наша харамбашо!
0027 „Поскапасмо и гладни и жедни,
0028 „Порђа нам свијетло оружје
0029 „Чекајући шићар у планини,
0030 „Па шићара добит’ не могосмо.”
0031 Бесједи им Вишњићу Јоване:
0032 „Стан’те, мојих до тридесет друга!
0033 „Куд су ошли три мјесеца дана,
0034 „Нека иду јоиште три неђеље
0035 „До Илијна дана бијелога,
0036 „Дотле ћемо њега дочекати;
0037 „Ако ли га и дотле не буде,
0038 „Онда ћемо ићи нашем Сењу.”
0039 Јована је друштво послушало,
0040 Те чекаше од Петрова дана,
0041 Од Петрова дана до Илијна;
0042 А кад било на светог Илију,
0043 Поранио Вишњићу Јоване
0044 Богу с’ молит’ под јелом зеленом,
0045 Док се зачу јунак уз планину,
0046 Уз планину друмом широкијем,
0047 Онда Јован узе танку пушку,
0048 Те он оде друму широкоме,
0049 Па он чека на друму широку,
0050 Да он види тко по друму виче;
0051 Ал’ ето ти црна Арапина,
0052 Арап иде, а из грла виче:
0053 „Ђе си данас, Вишњићу Јоване?
0054 „Прође Воин и пронесе благо.”
0055 Јован га је на друму сретао,
0056 Руке шире, у илце се љубе,
0057 За јуначко питају се здравље;
0058 Још бесједи Вишњићу Јоване:
0059 „Што је, побро? Ако Бога знадеш!
0060 „Што ли тако ти Јована тражиш?”
0061 Бесједи му црни Арапине:
0062 „Не питај ме, драги побратиме!
0063 „Ево оздо Воина трговца,
0064 „Ђе он ћера девет мазги блага,
0065 „Њега прати тридест Арнаута;
0066 „Уд’рих на њег’ са тридесет друга,
0067 „Не изведох друга ни једнога.”
0068 Таман они у ријечи били,
0069 Ал’ ето ти Гавран-харамбаше,
0070 Брзо трчи, а из грла виче:
0071 „Ђе си данас, Вишњићу Јоване?
0072 „Прође Воин и пронесе благо.”
0073 Пред њег’ Јован на друм исходио,
0074 Те он срете Гавран-харамбашу,
0075 Руке шире, у лице се љубе,
0076 За јуначко питају се здравље,
0077 Па бесједи Вишњићу Јоване:
0078 „Што је побро? Ако Бога знадеш!”
0079 Бесједи му Гавран харамбаша:
0080 „Ево оздо Воина трговца,
0081 „Ђе он ћера девет товар’ блага,
0082 „Њега прати тридест Арнаута,
0083 „Ја ударих нањ са тридест друга,
0084 „Не изведох друга ниједнога.”
0085 Кад то чуло друштво Јованово,
0086 Они су се врло препанули,
0087 Ал’ бесједи Вишњићу Јоване:
0088 „Не бојте се, моја браћо драга!
0089 „Док је мени пушка Мљетачкиња
0090 „Од шест педи, од дванаест драма,
0091 „Не ће проћи Воине трговче,
0092 „Нит’ ће проћи, ни пронијет блага.”
0093 Па разреди по друму дружину,
0094 Свакога је друга сјетовао:
0095 „Док не пукне моја пушка танка,
0096 „Немој нико пушке изметнути;
0097 „А кад пукне моја пушка танка,
0098 „Сви заједно пушке изметните,
0099 „А једнога Бога помените,
0100 „И за оштро гвожђе приватите,
0101 „Па у једно на друм излетите;
0102 „Па што Бог да и срећа од Бога.”
0103 Таман они у ријечи били,
0104 Ал’ ето ти Воина тговца,
0105 И за њиме девет товар’ блага,
0106 А за благом тридест Арнаута.
0107 Када Јован сагледа Воина,
0108 По пушци га танкој погледао,
0109 Па он пушци живу ватру даде;
0110 А кад пуче пушка Јованова,
0111 Онда пуче тридесет пушака,
0112 Неки згоди, неки и не згоди,
0113 Јован згоди Воина трговца,
0114 Воин паде са коња доброга,
0115 Воин паде, а Јован допаде,
0116 Те увати рањена Воина,
0117 Сваки вата свога рањеника,
0118 Уватише девет мазги блага;
0119 Јован скиде токе са Воина
0120 И џевердан обливен у злато,
0121 Отпаса му сабљу оковану,
0122 Па га жива на друму остави,
0123 А он оде кроз гору зелену
0124 И оћера девет мазги блага,
0125 И одведе сву дружину здраву.
0126 А кад они на планину били,
0127 Они јесу благо дијелили:
0128 Торбоноши к’о и харамбаши;
0129 Узе токе Вишњићу Јоване,
0130 Даше сабљу црну Арапину,
0131 А џевердан Гавран-харамбаши.
0132 Ал’ да видиш црна Арапина!
0133 Свој дружини Арап бесјеђаше:
0134 „Ви сте мени криво учинили:
0135 „Више ваља златан џевердане,
0136 „Па су боље ток’ од сува злата,
0137 „Него моја сабља окована.”
0138 Бесједи му Вишњићу Јоване:
0139 „Не будали, побро Арапине!
0140 „Ја нијесам тебе преварио;
0141 „Ако ли се мени не вјерујеш,
0142 „Ето сабље, а ено Воина,
0143 „Још ћеш њега у животу наћи:
0144 „Иди к њему, те ти њега питај,
0145 „Колико је похарчио злата,
0146 „Док је златне токе саковао,
0147 „Док је златом сабљу оковао,
0148 „Док ј’ облио џевердан у злато.”
0149 Отлен оде црни Арапине,
0150 За њим иде Јован назорице.
0151 Арап дође рањену Воину,
0152 Па Воину Арап бесјеђаше:
0153 „Ој Бога ти, Воине трговче!
0154 „Колико си блага потрошио
0155 „Док си токе сковао од злата,
0156 „И у злато џевердан облио,
0157 „И оков’о сабљу димишћију?”
0158 Бесједи му рањени Воине:
0159 „Ој Бога ми, црни Арапине!
0160 „Потрошио хиљаду дуката
0161 „Док сам моје токе саковао,
0162 „Хиљадом сам џевердан облио,
0163 „А хиљадом сабљу оковао,
0164 „Све у Млеци, ђе се кује злато;
0165 „Но чу ли ме, црни Арапине!
0166 „Јоште имам хиљаду дуката
0167 „У њедрима под десном пазухом,
0168 „А ја хоћу овђе сад умријет’,
0169 „Ходи узми хиљаду дуката.”
0170 К њему дође црни Арапине,
0171 Завуче му руке у њедарца,
0172 Дочека га Воине трговче
0173 Из потаје једном пушком малом,
0174 Те погоди црна Арапина.
0175 Арап паде у зелену траву,
0176 Арап паде, а Јован допаде,
0177 Те Арапу осијече главу,
0178 Па ос’јече главу и Воину,
0179 Па он узе сабљу оковану,
0180 И отиде кроз гору у друштво,
0181 Крену друштво, оде Сењу граду.