Вишњичица род родила, више од рода,
под њом седи млад господар, и с њим госпођа,
пред њима је рујно вино и огледало,
напију се, пољубе се, огледају се,
па говори млад господар својој госпођи: 5
„Чујеш ли га, верна љубо, де славуј поје,
славуј поје, верна љубо, да се женим ја!"
„Жен' се, благо, жен’ се, драго, сретно нек ти је,
врани коњи попуцали, њу не донели!
Двори твоји опустели, њу не чекали! 10
Браћа ти се покрвила, тебе не било!”
„Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!"
„Ол је шала, ол истина, и ја говорим!"
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 134.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 199.
