Висока јелка до неба,
дођи, доши, драга душо.[1]
Висока Јелка до неба,
Немам каде саде.[2]
Спустила гране до земље; 5
под њом Јова болује
над њим мајка јадује:
— „Устани, сине, једини,
зову те твоји другари."
„Не могу, мајко, не могу." 10
— „Устани, сине, устани,
зове те драга у коло,
да играш коло весело
да јој љубиш лице пребело.”
„Кажи јој нек чека, ето ме, 15
ништа ме више не боли
дођи дођи, драга душо
ништа ме више не боли."
