Пређи на садржај

Виолони

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

И ти ми ћутиш самотна,
Прсле ти жице танане;
Гле, моје очи санане
Кроз сузе сад те гледају.

О, знаш ли, друже клонули,
Кад златни данци свануше:
Кад њене усне плануше
У првом, милом пољупцу?

О, знаш ли: кроз ноћ тихану,
Кад вјетрић њиха класиће,
Кад сам јој твоје гласиће
До бијелих двора спремао?

С јецањем жица дивотних
Клицах јој име сладосно,
А моје срце радосно
Звјездама коло водило...

Но све је прошло... Погледај!
Свуд струји живот слађани:
С потоком цвијет млађани
О слаткој срећи говори;

Прољеће - чедо убаво
Широка поља целива,
А тебе сузам' прелива
Кô пусто гробље, другар твој...