Вински духови
| Вински духови (Vinski duhovi) Писац: Симон Грегорчич, преводилац: Андра Гавриловић |
Точи! и купу напуни, нека...
Души ми треба озбиљна лека!
У купу када погледам вина,
Скривених чуда, тајних милина,
Свет се отвара живота нова,
Преда мном стоји чета духова,
Не злобе пуних, већ чистих, благих,
И болећивих и срцу драгих.
У купи, ено, краљица иста
Небеска кћи је: истина чиста,
Крај ње је радост — позна се тако
Деца јој: мала, весеље лако,
У рајској, ето, песми уживам,
Узаман о њој на земљи сницам
И нада блага к’о са мном дише,
Од бола, туге ни трага више;
Духови, позив богиња красни’
У души пламен диже ми јасни,
На уст’ма осмех, у срцу нада,
И с нова радост погледом влада.
Нек вам је, дуси, вечита хвала,
— Напуни... празна купа је мала!
Извор[уреди]
1894. Босанска вила. Година девета, број 20, стр. 307–308.
|