Вино и драга

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вино и драга
Писац: Јован Суботић


Немогу се начудити
Шта говоре људи,
Да им вино слађе пада,
Кад им драга служи.

А код мене, чујте чудо,
Баш напротив бива,
Кад ми драга вино служи,
Цѣну му побија.

Кад јoј видим бистре очи
Како јoј се сјају,
Изгуби ми вино ватру,
Саму видим штаву.

Румено јoј лице боју
Рујног квари винца,
Мастила ми с' каже чаша
Чаша теочинца.

Цмокнем ли јoј медна уста,
П' онда гуцнем вина,
Сав се стресам, к'о да сам ти
Кусно терпентина.

Немогу се начудити
Шта говоре људи,
Да им вино слађе пада,
Кад им драга служи.

Та чули смо врло добро,
Гдѣ говоре стари:
Да пред сунцем мѣсец мркне,
Мед другу сласт квари.

17. Март. 1858.

Извор[уреди]

Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 35-36.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 133 године.