Виле односе Ружицу дјевојку

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Виле односе Ружицу дјевојку

Полећела два врана гаврана,
С крили лете, а перјем говоре:
„Моја крила, да би одагљила!
Куд сте мене данас занијела,
Ђено нема дрвца никаквога, 5
Само једно дрво ораово;
Под њим лежи јато јагањаца,
И код њих су три чобана млада,
И ш њима је Ружица дјевојка,
Код Ружице,бунар воде ладне. 10
Сагну с Ружа да с воде напије,
К њој долази вила на коњицу:
С једном змијом коња зауздава,
Другом змијом коња ошибује,
Па узима Ружицу дјевојку, 15
Узима је за бијелу руку,
Па је баца за се на коњица.
Она бјежи преко поља равна,
За њом лете три чобана млада:
„Богом теби, пребијела вило! 20
Остав нами Ружицу дјевојку,
Нек ти буде јато јагањаца!”
Ал говори пребијела вила:
„Нећу, боме, три чобана млада;
Меии мајка Ружу обећала, 25
Кад је Ружа у бешици била,
Онда ј Ружа мајци заплакала,
Ал говори стара мила мајка:
„Шути, Ружо, однијеле те виле!”
Нисам ћела у Ружу дирати, 30
Док јој иије удаје дорасла!”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 99.