Вила вилу преко горе зваше:
"А ти вило, другарице моја,
"Јеси л' лако на планину била,
"Јеси л' воду Маргитану пила,
"Јеси л' цвијет са јаблана брала, 5
"Јеси л' брата видијела мога?"
Вила вили на то одговара:
"Ја сам лако на планину била,
"Ја сам воду Маргитану пила,
"Ја сам цвијет са јаблана брала, 10
"Ја сам брата видијела твога,
"Ђе се игра с вилам' кроз планину,
"У игри га виле обраниле,
"Целивајућ' ране извидале."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 354.
